Грађани Републике Српске већ су навикли да током предизборних кампања слушају обећања о бољем животу, кућама од чоколаде, прозорима од мармеладе и свему оном слатком што наравно слиједи након избора.
Тако је већ готово 30 година и већина грађана овакве приче награђује својим неизласком на изборе, што наравно, иде само у корист онима који продају маглу.
Како им је деценијама и то врло успјешно пролазило продавање магле, домаћи властодршци сада не презају ни од запаљиве реторике која као свој главни производ има хушкање на насиље. Нажалост, хушкања су се претворила у насиље и уништавање и то у правом смислу те ријечи.
До које мјере иде прљава политичка борба, то у прошлости, али и данас, указују и све тежа кривична дјела која се раде током изборне кампање, а у циљу наводне дискредитације политичких противника.
Оно што је заједничко оваквим кривичним дјелима то је да остају нерасвијетљена, односно да су починиоци амнестирани од стране јатака у власти. Барем за сада.
Бањалука је тако у протеклим данима на мети шачице насилника који тероришу и уништавају имовину Бањалучана. Од уништавања видиковца на Бањ брду, спортског игралишта у центру града, девастирања расвјете на Кастелу, пријетњи пензионерима, крађе слова у дјечијем парку.
Оно што је најгоре, насилници су још увијек мистерија за полицију.
Свако нормалан ће поставити питање како је могуће да се поред толико камера у граду насилници не могу идентификовати, те шта је поента уништавања имовине грађана, али авај.
Није само вандализам дио политичке кампање у Републици Српској. Дио је наравно и подметање дроге у РиТЕ Гацко, сада већ далеке 2018. године, што такође до данас није расвијетљено.
“Режим ангажовао све”
Народни посланик Тања Вукомановић сматра да је режим у овој кампањи ангажовао све – од хулигана до републичких институција.
– Људима запосленим у РУГИП-у пријете да не издају потврде потребне за бесплатне плацеве, са вртићима договарају поскупљења да обесмисле субвенције, инспектори стоје на касама маркета у којим пензионери имају попуст, РТРС спинује као никада до сада, а министре, делегате и посланике ових дана не интересује ништа осим Бањалуке – истиче Вукомановић.
Крађа слова у Ћириличном парку наставак је вандализма који данима потреса Бањалуку и остаје некажњен.
– Тужан је и јадан онај који је помислио да ће овим наштетити Станивуковићу, а још јаднији ако мисли да би ико помислио да је ово урадио неко од грађана који су се окупљали ових дана у парку. Уништавање видиковца на Бањ брду, кидање осигурача на расвјети Кастела, резање флексом справе за вјежбање на соколском, све у петнаестак дана. Не, ово нису урадили људи, ово су урадили нељуди, они који од политике више не виде ни Бањалуку, ни њене грађане – истиче Вукомановић.
Она наводи да омладинцима навече дају бесплатан алкохол, а ујутро 100 КМ да држе транспаренте који би требало да вријеђају градоначелника Драшка Станивуковића, али вријеђају интелигенцију сваком нормалном човјеку.
– Хиљаде КМ дају за летке са увредљивим садржајем, али садржајем који опет вријеђа једино интелигенцију свима нама – поручује она.
Књижевница Гордана Кукић је након посљедње вијести о вандализму у Бањалуци у Ћириличном парку на друштвеним мрежама поставила питање: “Да ли је могуће да су политички опоненти спремни на рушење свога града да би наудили своме противнику”.
– Па, блеури једни, тако радите у корист садашњег градоначелника, што ми је необично драго! Да ли ви мислите да најобичнији гласач мисли да ће обичан инсан узети флексарицу и други алат да сијече инсталације и жељезне цијеви! Флексарицу имамо само ја и наша власт! Хвала и довиђења – поручила је Кукићева.
“Незрело друштво”
Комуниколог Младен Бубоњић говорећи о аспектима прљаве кампање каже да је годинама и деценијама у нашем друштву стварана атмосфера о томе да је политика основна покретачка сила и да без ње нема живота.
– Узевши у обзир да смо демократски незрело друштво не можемо очекивати ништа другачије понашање наших представника, који не само да не санкционишу, не осуђују, него неријетко и подстичу таква понашања. Тешко је доказати експлицитно да они стоје иза паљења џипова, паљења аутомобила или неких других експлицитних напада, али узевши у обзир везе са неким другим посредницима и неким другим личностима блиским тим круговима, можемо имплицитно закључити да ако ништа друго, имају неке додирне тачке с њима. Танка је граница између легално и нелегалног овдје с тим да, итекако се упиру да све оно што они раде буде легално, барем у очима јавности, а то се најбоље може видјети баш у овом периоду уочи избора, када се те границе неријетко и прелазе- сматра Бубоњић.
Додаје и да они који учествују у политици имају перцепцију да су они богом дани и да им је све дозвољено.
– Са друге стране иако постоји трипартитна подјела власти, на законодавну, извршну и судску, суштински то није тако и то смо могли видјети много пута до сада. Неки пластични примјери гдје челни људи типа Милорада Додика, дан два прије званичног саопштења званичне акције, да ли од стране законодавне власти или оне извршне типа Владе РС или правосудних органа, изађе у јавност и саопшти нешто, поставља се питање колика је стварна независност тих органа власти. Није једном најављивао покретање судских поступака или бар истражних радњи или хапшења или највљивао одлуке владе или доношење неких закона у скупштини дан, два прије тога. Тако да узевши у обзир да контролишу правосуђе. конкретно у овом случају не чуди ништа да постоје и ти случајеви и процесуирање уочи или непосредно прије избора, као вид и застрашивања, као и вид показивања и ко је у суштини газда и да се поставе они на мјесто- рекао је Бубоњић.
