Усљед поплава, очекујемо раст цијена транспорта, који ће се одразити и на цијене прехрамбених производа.
То су саопштили из Централне банке БиХ, нагласивши да се највећи допринос расту цијена у идуће двије године очекује од административних трошкова, односно темељне инфлације, првенствено цијена електричне енергије и превоза.
– Даља поскупљења електричне енергије и превоза могу довести до ланчаних поскупљења услуга и роба широке потрошње, усљед чега би пројекције инфлације могле бити ревидиране на више. У 2024. години пројектујемо инфлацију од 1,8 одсто, што је за 0,8 процентних поена ниже у односу на круг средњорочних пројекција из априла ове године – кажу у ЦБ.
Годишњи раст реалне економске активности у 2024. години процјењују на 2,4 одсто, што је ниже за 0,2 процентна поена у односу на пројекцију из априла, на темељу очекивања о успоравању економске активности у посљедњем кварталу усљед ефеката поплава.
– Очекујемо како ће ефекти поплава бити изражени на потенцијални БДП, те да ће посљедице премашити тренутне финансијске губитке у директно погођеним подручјима. Пројекције ће свакако бити подложне ревизијама. Процјена кретања реалног БДП-а за 2025. годину износи 2,6 одсто, а за 2026. годину 2,8 одсто – наглашавају у овој банци.
Како кажу, иако се лична потрошња значајно успорава усљед демографских промјена, које значајно смањују радно способно становништво, а тиме и расположиви доходак, и у средњем року је главни покретач економског раста.
– Очекујемо како ће лична потрошња бити додатно под утицајем успоравања економске активности усљед поплава – истичу у ЦБ.
