Петар Први Петровић Његош добио је честицу моштију светог Трифуна од свог пријатеља которског бискупа који је био родом из Котора. Године 1803. поклонио ју је једној цркви у Москви, која је посвећена овом свецу.
Српска православна црква обележава Светог Трифуна, великомученика који је пострадао за хришћанску веру.
Овај светитељ је рођен као сиромах у селу Кампсади у Фригији и у детињству је чувао гуске. Још као дечак био је јако побожан и могао је да исцељује болести на људима и стоци и изгони зле духове.
У „Охридском прологу” наведено је да „у то време завлада Римским царством цар Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост.
Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може истерати осим Трифуна. После многих Трифуна из царства буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим где исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку све раздели сиромасима.”
Након овога Трифун је наставио да чува гуске и моли се Богу. Међутим, када на престо дође христоборни цар Декије, Трифун је био бачен на муке.
Но, он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: „О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога“!’
Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу. Убијен је 250. године.
Не зна се када, али мошти Светог Трифуна су из Кампсаде пренете у Цариград, а одатле је глава Светог Трифуна однета у Котор у Цркву Светог Трифуна.
Петар Први Петровић Његош добио је честицу моштију светог Трифуна од свог пријатеља которског бискупа који је био родом из Котора. Године 1803. поклонио ју је једној цркви у Москви, која је посвећена овом свецу.
Свети Трифун се сматра заштитником занатлија и виноградара који га прослављају као своју еснафску славу.
