Звезде сјајне, небо ведро,
плодно јоште земље недро,
сатворити ко то може,
ако не ти, вечни Боже.
Горе, доље, траве, дрва,
лава, орла, а и црва,
ти сатвори, драги Боже,
ко овако јоште може?
Осим друга овде свега,
мене створи из ничега,
дуом твојим ти подуну,
у менека душу суну.
А у душу даде жаре,
даде мени лепе даре,
моје душе жарки поји —
то су, Боже, дари твоји.
Вала теби на то, вала,
о не пусти да на зала
употребим дар ја твој,
о не пусти, Боже мој!
