Уколико бисте питали Параћинце да вам кажу ко је Светолик Драгачевац, вероватно не би свако од њих знао о коме је реч. Међутим, ако бисте их питали да вам испричају о Параћинцу који је послао писмо Адолфу Хитлеру, готово сви би рекли да су чули за њега.
Светолик Драгачевац рођен је у Пожеги 15. априла 1883 године као треће дете Максима Драгачевца. Као мали бавио се трговачким занатом, али је са петнаест година почео да учи полицијском послу у локалној полицијској станици. Након обуке био је стациониран у Скопљу, након Другог балканског рата, где је радио до 1915. када је, услед притиска бугарске и аустроугарске војске одлучио да се са српском војском повуче преко Албаније на Крф. Имао је жељу да се придружи војсци Краљевине Србије, али је због болести премештен на француско острво Корзику, где је дочекао крај рата. Након рата радио је у полицијским станицама у Ораховцу, Врању и Прешеву.
Иако га многи сматрају Параћинцем, он је у Параћин дошао тек 1930., са својих 47 година. Овде је постављен за начелника среза и ту функцију обављао наредних девет година, до 1939. Своје дане пензије наставио је да проводи у Параћину.
Писмо Адолфу Хитлеру
Други светски рат отпочео је 1. септембра 1939. године инвазијом Немачке на Пољску. Годину и по дана касније, 25. марта 1941. године Драгиша Цветковић, тадашњи председник владе Југославије потписује приступање Тројном пакту. Истог дана Светолик Драгачевац, увидевши сва злодела нациста, шаље телеграм намењен Адолфу Хитлеру.
Наводно је службеник поште, видевши на кога је телеграм насловљен и која је његова садржина, одбио да га пошаље. Након жустре расправе, ипак је прихватио да то уради. Међутим, како је Светолик сумњао да ће телеграм икада бити достављен, сачињава и писмо и шаље га за Берлин. У писму је стајало:
“Нит правде прекинут је. Зацарила обест и сила. Велики тлаче мале и у својој осионости не познају Бога; немају душу.
Крвожедни Хитлер хита да ни једна њива на ово земаљској кугли не остане засејана јадом и чемером. Ни наша напаћена Отаџбина није поштеђена. Пружамо ти своју поштену руку али ти хоћеш и срце. У жељи да освајаш и тлачиш ти нам газиш оно што нам је кроз сва робовања и кроз векове било најсветије газиш нам слободу и част газиш нам понос.
Теби Хитлере; Кајинов сине ми деца великих отаца и дедова узвикујемо доста. Не слушаш ли наићи ћеш на бодре мишице наше. Пролићемо ти крв и ногом ти аждајо стати на врат да се не дигнеш. Упамти да нас је можда Господ Бог одредио да код нас добијеш одмазду за сва недела. Упамти.“
Према неким тврдњама и записима, Драгачевац је слање писма прославио у кафани уз музику и повике „Хитлер обрао бостан!“. Два дана касније, 27. марта, долази до војног пуча у Југославији и иступања из сила Осовине, на шта оне одговарају бомбардовањем Београда и инвазијом на Србију 6. априла 1941.
Смрт Светолика Драгачевца и сећања
Писмо Светолика Драгачевца стигло је у Берлин 1. априла 1941. где је преведено на немачки језик. Деветог априла нацистичка војска улази у Параћин, а да је његово писмо неко прочитао доказује то да је Светолик био први Параћинац који је ухапшен. Према неким тврдњама, ухапшен је истог дана, мада је вероватније да је ухапшен 6. јуна 1941. Томе иде у прилог и чињеница да је у Параћин тек 16. маја стигла наредба за хапшење Драгачевца због „најбруталнијих увреда у оптужби упућених Фиреру“.
Оно око чега су извори сагласни је да је Светолика цинкарио нацистима извесни Јозеф Паулус, који је имао ткачку радионицу у Параћину. За овај „подвиг“ он је награђен тиме што је постављен за окупационог градоначелника.
Светолик Драгачевац је најпре испитиван у штабу Гестапоа у Београду, а 4. јула пребачен у затвор у Грацу. Тамо је провео наредних шест месеци, а 23. јануара 1942. прослеђен је у концентрациони логор Маутхаузен. Тамо је и преминуо, према немачким изворима, 9. јула 1942, од последица запаљења трбушне марамице.
СУБНОР је Драгачевца прогласио за жртву нацистичког терора, а Параћинци су му доделили једну улицу. Документарно-играни филм о њему снимљен је 2013. Сценарио за филм писао је Жарко Станковић, продуцент и редитељ Слободан Ћирић, а лик Драгачевца тумачи Томица Ђорђевић. Радио телевизија Србије је, поводом осамдесет година од мартовских протеста, прошле године емитовала документарни филм “Човек који је Хитлеру рекао НЕ – прича о Светолику Драгачевцу и 27. марту” ауторке Слађане Зарић.
