Грађани Босне и Херцеговине имају кредите у банкама у висини од 12,9 милијарди КМ, показују подаци Централне банке за јануар ове године.
У овим подацима се наводи да је поредећи јануар ове са јануаром претходне године у сектору становништва забиљежен раст кредита за 1,11 милијарди КМ или 9,4 одсто.
„Укупни кредити домаћим секторима на крају јануара 2025. године износили су 25,76 милијарди КМ, у односу на претходни мјесец забиљежено је смањење кредита од 64,6 милиона КМ (0,3%). Кредитни раст је регистрован код сектора становништва за 41 милион КМ (0,3%) и код осталих домаћих сектора за 10,1 милион КМ (3,3%). Кредити су на мјесечном нивоу смањени код приватних предузећа за 88,5 милиона КМ (0,8%), код владиних институција за 12,7 милиона КМ (1,0%), и код нефинансијских јавних предузећа за 14,5 милиона КМ (2,1%)“, стоји у подацима Централне банке БиХ.
Ово значи да од укупних кредита у Босни и Херцеговину половину чине кредити становништву.
„Годишња стопа раста укупних кредита у јануару 2025. године износила је 9,8%, номинално 2,29 милијарди КМ. Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 1,11 милијарди КМ (9,4%), код приватних предузећа за 846,1 милион КМ (8,7%), код владиних институција за 177,4 милиона КМ (16,1%), код нефинансијских јавних предузећа за 74,9 милиона КМ (12,3%) и код осталих домаћих сектора за 84,7 милиона КМ (36,2%)“, пише у подацима.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, казао је за „Независне новине“ да кључни разлог за већу задуженост становништва лежи у раскораку између потрошачке корпе и дохотка грађана.
„Стога, свако повећање зарада води расту кредитне способности и већем задуживању. Са друге стране, банке радије одобравају кредите становништву са добрим колатералом у виду плата запослених у јавном сектору или хипотека за куповину некретнина. Зато је и проценат ненаплаћених кредита становништву низак. Из тих разлога банке радије кредитирају становништво него привреду јер нису склони преузимању ризика“, нагласио је Млинаревић.
Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења клуба потрошача средње Босне Травник из Травника, навео је да се наставља тренд раста цијена на тржишту Босне и Херцеговине који не прати раст и просјечних примања, што све више и више представља озбиљан проблем за већину грађана БиХ. „Нажалост, кредитна задужења представљају једно од најчешћих рјешења овог проблема. Екстреман раст цијена некретнина условио је и потребу да стамбени кредити буду све виши и на дужи рок, чак и за мале станове. Раст цијена живота присиљава грађане на све чешће дизање ненамјенских краткорочних кредита„, истакао је Арнаутовић.
Он је додао да се преживљава од плате до плате све чешће и кориштењем кредитних картица.
Према његовим ријечима, ово све заједно води грађане БиХ у још неповољнији положај, јер често банкарски трошкови и камате прелазе и 10% мјесечних примања.
„О томе мало потрошача води рачуна приликом задужења, али је то често омча око врата које се јако тешко ријешити. И, нажалост, представља из године у годину све већи проблем за велику већину грађана“, додао је он.
