Манастир Паља налази се у селу Паља, између Власинског језера и Клисуре, на око 50 километара удаљености од Сурдулице. Припада Епархији врањској, Српске православне цркве.
Манастир лежи на 950 метара надморске висине, на левој обали реке Меденице.
„Упознај своју земљу да би је више волео ! Слоган који сам слушала још током школовања, али сада у овим годинама , после толиких путовања и толиких година проведених у иностранству , ја не само што више волим своју земљу , свој дом , своју родбину и пријатеље , ја стварно имам жељу да што више проведем и видим и она места у мојој Србији за која сам само читала или само слушала о њима“, овим речима С.С. инжењер грађевине започиње причу о посети манастиру Паља.
Дуги низ година са супругом се бави грађевином. Свој рад започели су у Србији, а наставили у Москви. Боравак у Србији којој се увек радо враћа искористила је да обиђе Власинско језеро. Манастир Паља је посетила по препоруци.
„Тако је било овог викенда, на препоруци госпође Анке, медицинске сестре у пензији на Власини Рид, ја сам обишла манастир Паља који је један од најстаријих манастира у том крају, а извор лековите воде у његовом подворју је верује се, добар за лечење вида. Захваљујући тој нашој хероини, могу слободно да је тако назовем, јер њену животну причу о њеном раду у том Власинском крају , пружању помоћи у тим беспућним махалама, житељима, као и приликом рађања деце , њиховог вакцинисања и указивања помоћи приликом повреда, уједа инсеката и отровница, вађењу крпеља, са дивљењем и великом пажњом сам саслушала. Одрасла сам на Власини, а нисам имала прилике да обиђем тај манастир и сазнам нешто више о њему. Тако се сложило ове недеље, успела сам да остварим препоруку госпође Анке и обиђем тај манастир“, наводи С.С.
У селу Паља, 50-ак километара од Сурдулице, налази се манастир Ваведења Пресвете Богородице, за који се не зна тачно када је подигнут и ко га је подигао.
Према народном предању сматра се да потиче из IX века (тачније 818. године), а да је обновљен у XIII веку. Обновили су га Дејановићи, а бугарски егзархисти дозидали су припрату крајем XIX века, тачније после Берлинског конгреса 1878. године. Лежи на левој обали реке Јерме (Паљевице) која се улива у Нишаву и припада црноморском сливу.
Храм је једнобродан, са олтаром, две бочне апсиде полукружног облика и припратом. Најстарији део цркве је покривен каменим плочама, а припрата и бочне апсиде ћерамидом. Фрескописан је, а на спољном зиду се налазила дрвена плоча исписана старословенским писмом. Бугари су, градећи припрату, премалтерисали срењевековне византијске фреске непроцењиве вредности и на новом малтеру насликали нове врло ниског квалитета. Манастир се сам издржавао, током историје био је и мушки и женски, а монаха је у њему било до балканских ратова. После И светског рата у њему нема више монаха и такво стање остаје до данас.
Руски козаци били су гости манастира Паља 20. јануара ове године, на дан када СПЦ слави Светог Јована.
Све је више младих који походе српске светиње па и манастир Паља.
