У селу Подковачица, у подножју Деветака налазила се стара кућа породице Маловић, грађена 1939.године. То здање је по много чему занимљиво. Градитељи, Херцеговци Милошевићи, кућу су саградили од клесаног камена, од темеља до крова, што је у то вријеме била ријеткост. Изнад улазних врата писало је да је то дом Јова и браће Маловића, а испод тога исписано је презиме екипе неимара.
Крстарећи романијским селима у љето 2008.године, новинари „Радио Романије“ наишли су и у Подковачицу, село пуно воћњака, гдје су у кући Маловића срели Драгицу Кезуновић, која је као пензионер тада живјела у Шапцу.
Драгица је потомак, како је тада рекла, чувеног Јова Маловића, њеног дједа. Био је Јово малбаша у селу, одборник и предсједник села. У љетним данима Драгица је долазила у своје родно село да његује болесног брата Милоша.
Камено здање, како је она тада говорила, градили су уз помоћ мајстора из Херцеговине, Јово и његови синови Љубо, Милисав и Станко. Кућа је преживјела Други свјетски рат.
У току Народно-ослободилачке борбе у кући Маловића био је партизански штаб, а након Другог свјетског рата претворена је у школу. У њој је наставу похађало око 100 ученика у првим поратним годинама. Учитељица је била Јозефина, а учитељ Црногорац. Школу у кући Маловића похађали су основци из Жљебова, Соколовића, Милетака, Кршева, Ладовића и других села, све до времена када је школа отворена у Жљебовима.
Објављено у 141.броју Соколачких информативних новина (јул 2008.)
