Јуче у Вишеграду манифестација “Мостови српског јединства”. На позорници Страхиња Башевић и Ненад Нешић. На листи оптужених такође Башевић и Нешић. Кривичне пријаве, оптужнице, милионске проневјере, асфалт до викендице, мито, шверц, злоупотребе.
Али све је то само фуснота у систему гдје је слобода награда за бахатост.
Јер у овој држави закон не важи за подобне, само за сиротињу.
На слободи су. И остаће.
Српско јединство, кажу.
Заједништво преко леђа народа.
Мостови, некада симбол спајања, данас су канали за пренос моћи и прљавог новца.
На лицу мјеста и градоначелник Источног Сарајева – Ћосо.
Стан по стан, зграда по зграда, гута град као паразит с дипломом.
Био је недавно у емисији са Рамом Исаком.
То није био дуел. То је био научни доказ да функције могу да трпе и потпуни интелектуални вакум.
Шта урадише од нас?
Нисмо више грађани.
Понижени, покрадени, обманути.
И није то трагедија.
Трагедија је што ово зна 99% становника Источног Сарајева ништа, ни мукајет.
Нема нас десет, бројем (10), који смијемо причати о овој теми.
И док бусаџије у прса, слушачи: “свака би фукара да убије вука” и недавачи Косова ћуте као 3,14 чке, ови газе, по мостовима.
И по нама.
