Операција „Коридор“ није била само војна акција већ питање опстанка или нестанка српског народа западно од Дрине, а изњедрила је неке од највећих војсковођа, легендарне Момира Талића, Новицу Симића, Бошка Келечевића и Славка Лисицу, изјавио је Срни в.д. ршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Виктор Нуждић.
– Зато није случајно што је наш народ ову операцију назвао „Коридор живота“. Тај израз најбоље осликава њену суштину, јер је она за нас заиста значила опстанак, наду и живот – поручио је Нуждић.
Он је подсјетио да је живот Срба у обе Крајине те 1992. године постао скоро немогућ јер су се нашли у потпуном окружењу, изоловани и одсјечени од матице Србије.
Подсјетио је да нису стизале основне животне намирнице, болесници су умирали, а највећа трагедија, која се у контексту времена може назвати ратним злочином, десила се због забране летова и немогућности транспорта кисеоника због чега је у Клинично-болничком центру у Бањалуци умрло 12 тек рођених беба.
– Овај трагични догађај најбоље је описан у књизи „Шта су скривиле?“, аутора нашег историчара Николе Борковића, коју је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица представио јавности 2019. године – истакао је Нуждић.
Он је навео да је цијена пробоја „Коридор“ била изузетно висока, а према подацима Републичког центра који су прикупљени у оквиру вишегодишњег пројекта пописа жртава Одбрамбено-отаџбинског рата, у периоду од уводних борби 8. јуна, па до њеног завршетка и ослобађања Брода 6. октобра 1992. године, живот је изгубило најмање 898 бораца из Републике Српске и Републике Српске Крајине.
– Према досадашњим подацима о рањеним борцима, чије евидентирање још траје, више од 2.000 рањених претрпјело је лакше или теже повреде током пробоја – нагласио је Нуждић.
Према његовим ријечима, операција „Коридор“ изњедрила је и неке од највећих војсковођа ових простора, легендарне Момира Талића, Новицу Симића, Бошка Келечевића, Славка Лисицу и многе друге, а извојеване су чувене битке и побједе које се и данас препричавају и служе као примјер храбрости и херојства.
Он је рекао да ће остати запамћена наредба Вељка Миланковића, комаданта Вукова са Вучијака, који је својим борцима издао наредбу „на нож“, а значила је борбу „прса у прса“.
Подсјетио је и на жртву комаданта 327. моторизована бригаде Триве Вујића који је својим примјером показао каква мора бити српска војничка част и оданост.
– Не смијемо заборавити ни нашу браћу из Републике Српске Крајине који су током операције били примјер храбрости и пожртвованости у борби српског народа за слободу, чију жртву понекад нажалост и заборављамо, а не би смјели – указао је Нуждић.
Да се жртве не забораве, а хероји овог догађаја увијек памте, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица учествовао је у снимању документарно-играног филма „Коридор – 92“, најпознатије ауторке документарних филмова у региону Слађане Зарић.
Нагласио је да је током снимања интервјуисано више од 80 учесника операције, а материјал је сачуван у архиви Центра за будућа истраживања и публикације.
Нуждић је најавио да ће једна таква публикација, издање Центра под називом „Операција Коридор – 92: Свједочење хероја“, бити представљена 30. јуна, чији је аутор Марко Аћић, бивши зпосленик Центра.
– Аутор је материјал за књигу, осим архивске грађе и ранијих истраживања Центра, црпио управо из свједочења за потребе филма и на својеврстан начин дао омаж херојима битке за живот и опстанак – навео је Нуждић.
Војна операција „Коридор 92“ трајала је од 14. до 28. јуна на подручју Посавине и омогућила је спајање западних дијелова Српске и Републике Српске Крајине са осталим дијеловима Српске и Србијом.
Овом акцијом, чији је директан повод смрт 12 беба у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника, окончана је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Српске и Републике Српске Крајине.
