Вишемјесечни студентски протести у Србији прије неколико дана додатно су радикализовани захтјевом тамошњој опозицији да бојкотује рад републичког парламента.
У Републици Српској, чија опозиција већ двије деценије води жестоку политичку борбу с актуелном влашћу и гдје, према бројним мишљењима, постоје чак и много оправданији разлози за бојкот рада Народне скупштине, нечег сличног нема ни на видику.
Иако је претходних година често потезано питање да ли овдашња опозиција, у ситуацији када их у републичком парламенту највиши представници власти и њени посланици редовно оптужују да су “издајници” и “страни плаћеници” има разлога да долази на скупштинска засједања, сваки пут од стране опозиционара потезани су различити изговори о неопходности присуства на сједницама НС РС.
Од тога да би власт, наводно, једва дочекала да нема опозиционих представника у највишем законодавном тијелу Републике Српске, па до тога да је, према тврдњама опозиционара, потребно да се опозициони глас, макар у “најмањој мјери”, чује у преносу скупштиних засједања на јавном РТВ сервису.
Међутим, узимајући у обзир скоро па нулту толеранцију актуелног скупштинског руководства према дискусијама опозиционара, да им се право на говор дословно одузима “у пола ријечи” или их, чак, избацују из скупштинске сале уколико њихово излагање засмета челницима Народне скупштине, поставља се оправдано питање да ли постоји граница мазохизма преко које опозиција у Српској, без обзира на цијену, није спремна да пређе?
Према мишљењу политичког аналитичара Тање Топић, опозиција у Републици Српској требало је давно да напусти скупштинске клупе.
– Након афере “папак” нису требали преузети мандате, а требали су истрајати и у захтјеву да се открију убице Давида Драгичевића – каже Топићева за Српскаинфо.
И власт и опозиција збијају редове: Да ли се странке у Српској већ спремају за изборе 2026.
Међутим, према њеним ријечима, овдашњи опозиционари сваки пут до сада су прогутали увреде и понижавања од стране владајућих.
– Довели су се у ситуацију да им се забрањује да говоре, да их избацује скупштинско обезбјеђење и упркос активном раду и указивању на проблеме у друштву нису успјели да се ослободе наметнуте стигме да су издајници и страни плаћеници, као ни спина владајућих да је опозиција крива за стање у којем се налазимо, слиједећи мантру према којој су сви исти – истиче она.
Иако опозиција, како додаје, није могла ни на шта утицати и иако су били на власти прије двије деценије, у њих се прстом и даље упире.
– Дјелимично су и сами криви за то јер су у неколико наврата владајућим пружили појас за спасавање и тиме урушили вјеродостојност опозиционог дјеловања – сматра Топићева.
Политички аналитичар и директор Форума за етничке односе из Београда, Душан Јањић, оцјењује да постоје бројне сличности, али и значајне разлике у положају опозиције у Србији и оне у Републици Српској.
– Шта је заједничко за обје опозиције – како у Србији, тако и у Републици Српској? Какви год да су, они представљају један број грађана. То их обавезује да раде по мандату тих грађана. Заједнички проблем је то што многи људи, када се дочепају посланичког мандата, то је њима главни животни посао. То је и прилика да их грађани виде на ТВ – каже Јањић за Српскаинфо.
Између осталог, он тврди да се студентска и грађанска побуна из Србије тешко, готово немогуће, може пренијети у Републику Српску.
– У Србији је 15. март обиљежио настанак општенародног покрета којег нема у Републици Српској, а настао је на дигиталној револуцији. Користећи се друштвеним мрежама, студенти су показали су да је заблуда да је телевизија основни медиј информисања – каже Јањић.
Сматра да се опозицији у Републици Српској, за разлику од оне у Србији, не исплати повлачити из рада Народне скупштине.
– Не можемо тражити од њих да буду оно што нису. Они нису “лијепа девојка”, нити су имали ту врсту континуитета. Блокира их социјална корумпираност. Не можете тражити од парламентараца у Српској који су против Додика да буду против Вучића, све док овај не буде политички сахрањен – истиче Јањић.
Због тога, како закључује, опозиција у Републици Српској не треба да бојкотује рад Народне скупштине, али би, на примјер, ако има петље, могла да организује своју “паралелну скупштину” у којој би изнијела идеје како они виде Републику Српску и БиХ.
– То би им било пуно боље него да трчкарају по страним амбасадама или код Вучића, како би чули њихово мишљење – закључује Јањић.
