На улицама Пала несвакидашњи призор – срне. Гошће из шуме, одлучиле су да прошетају до града, а у урбаној средини нису случајно. Град за њих све чешће постаје сигурно мјесто и уточиште, кажу стручњаци. Ове умиљате животиње могу представљати и опасност за човјека, нарочито у саобраћају, те се возачима на подручју Пала ових дана препоручује додатни опрез јер се не зна којим дијелом града су одлучиле да се крећу.
У Палама ових дана неочекивани гости – срне. Срели смо их у самом центру града, док су пасле траву и то потпуно смирено не обраћајући превише пажњу на аутомобиле, људе, али ни на нашу камеру.
“Сматрамо да је ова суша утјецала да се оне, за разлику од зимског период и у љетном периоду задржавају у близини насеља. Зато што је више влаге и зелене траве. Поремећен је и еко систем, радови су у шуми, те предатори који се због недостатка воде и хране у шуми приближавају насељима, тако да се животиње повлаче у релативну сигурност градских насеља”, каже ветеринар Бранислав Галић.
Међутим срне нису једини гости, дивљих животиња у насељеним мјестима је све више, наводи он и додаје:
“Не долазе само срне, већ и друге дивље животиње. Врло често се виђају и лисице. У задње вријеме на пар мјеста смо имали пријаву да су грађани видјели медвједа у близини насеља“.
Када их виде, грађани им у већини случајева нуде храну , али то не треба радити, наводи наш саговорник.
“Јер је то ипак дивља животиња, чији је начин живота потпуно другачији. Људи из неких хуманих намјера хране те животиње и на тај начин праве грешку. Моје мишљење је да те животиње треба пустити да се саме врате у шуму. Сматрам да је најнормалније да их прихватимо да су оне ту И да их пустимо да се саме повуку у шуму да живе свој живот, закључује Галић.
Иако је призор из Пала разњежио грађане, срне могу представљати и опасност за човјека нарочито када се нађу у саобраћају.
Оне се увијек крећу пред зору или у први сумрак И возачи морају бити опрезни зато што није уобичајено да имамо дивљу животињу која претрчава цесту у градској или приградској улици
Колико год призор из Пала био бајковит, срне нису доше да нас забаве, него можда да нас упозоре да им шуме њиховог станишта све мање.
