Пребиловци код Чапљине једно су од најстрадалнијих мјеста у историји Срба, симбол велике голготе и чисти примјер геноцида, али и васкрсења.
Општа је ово порука званичника Српске, високих црквених великодостојника, историчара и аналитичара поводом обиљежавања 84 године од масакра који су починиле усташе у Пребиловцима између 6. и 11. августа 1941.
Према ријечима предсједника Српске Милорада Додика, послије неколико деценија скривања овог страшног злочина српски народ одлучио је да из заборава извуче сјећање на убијене. Како је истакао, ради се о мјесту гдје и сваки камен има ратни ожиљак, али и да се истина и правда морају бранити без компромиса. С њим се сагласила и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић наводећи да Пребиловци несумњиво представљају симбол страдања Срба у Херцеговини. Како је рекла, од око хиљаду становника, колико их је живјело у омаленом мјесту прије Другог свјетског рата, у августу 1941. је на најмонструознији начин убијено више од 800 мјештана, првенствено жена, дјеце и стараца. Истакла је да свједочанства о овом свирепом масакру непојмљива нормалном људском уму осликавају патолошку мржњу злочинаца. Она је указала да ово није био војнички, већ геноцидни поход.
Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941. под командом Ивана Јовановића Црног. Том приликом убијено је око 4.000 Срба. Већина је жива бацана у херцеговачке јаме, док су остали убијани на лицу мјеста. Само у Пребиловцима убијено је њих 830, углавном жена и дјеце, док из 57 породица нико није преживио погром.
Трипко Ћирић из Пребиловаца имао је несрећног љета 1941. године десеторо дјеце. Август те године и усташки покољ у Пребиловцима, јаму Голубинку, није преживјело ниједно. Од Стане која је имала 26 до Слободана од три године. Између њих двоје рађали су се и умрли у неколико августовских дана: Јока, Даринка, Сава, Радојка, Стоја, Славојка, Неђо, Ангелина.
Мара Булут, која је пуким чудом преживјела, један је од ријетких свједока овог стравичног покоља. Причала је како је својим очима гледала усташе док су вадили дјецу из колијевки држећи их за ноге, о зид учионице разбијали дјечије лобањице па их враћали несрећним мајкама.
Свједочила је и о усташи Николи Мерџану који је сатима у школи, пред народом, са дружином силовао учитељицу Стану Арнаут, а затим је препустио њеним ђацима из Габеле који су је, у сценама какве ваљда људски род до тог дана није видио, групно силовали. Послије су је дотукли и бацили измрцварено тијело. Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. јаме у које су бацани Срби су забетониране. Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. су сахрањене у спомен-костурници у Пребиловцима. У јуну 1992. током офанзиве „Чагаљ“ припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу. По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Христовог васкрсења почивају у његовој крипти. Храм је саграђен и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала те жртве.
Литургија
У Храму Христовог васкрсења у Превиловцима јуче је одржана и света архијерејска литургија посвећена пребиловачким и осталим херцеговачким мученицима. Литургију су служили високопреосвећени митрополити захумско-херцеговачки Димитрије, дабробосански Хризостом, будимљанско-никшићки Методије и епископ диоклијски Пајсије.
