Након што је постало извјесно да би могао остати без мандата, предсједник Републике Српске Милорад Додик, окренуо се народу. Најавио је референдум, позивајући грађане да они буду ти који ће одлучити да ли треба да остане предсједник Републике Српске.
Али, шта заиста значи овакав референдум? Има ли правну снагу или је тек политичка порука умотана у велике ријечи „воља народа“?
Додик је, након што је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине донијела одлуку да му се одузме мандат, јасно и гласно подвукао да он не иде нигдје. Остаје ту, јер га је, каже, народ бирао, па га само, исти тај народ, може и опозвати.
Народна скупштина је, очекивано, одмах одреаговала. Телефонска сједница Колегијума је одржана, али термин посебне сједнице, није одређен. Биће, можда, некад идуће седмице. О референдуму се тек ништа не зна.
Власт у Српској се, у међувремену, позива на Устав РС, у којем је наведено да предсједнику Републике престаје мандат прије истека времена на које је биран у случају оставке или опозива. ЦИК, тврде, ту не може ништа, или, како је рекао Додик, „нема ту никаквог ЦИК“.
Ипак, из истог тог ЦИК најављују да ће, по правоснажности одлуке о одузимању мандата предсједнику Републике Српске, донијети одлуку о расписивању и одржавању пријевремених избора.
Да ли се, у том случају, власт у Српској може позвати на кршење Устава?
Ваља подсјетити да ово није једини референдум који је најавио предсједник Републике Српске. Напротив. Један од многих најављених, одржан је 2016. године – о Дану Републике.
Уставни суд је тај референдум поништио, а власт га прогласила анкетом.
Да ли таква судбина очекује и овај, најновији, о којем се, за сада, пуно прича, а мало зна?
Професор уставног права Милан Благојевић за Српскаинфо каже да резултати референдума, који је Додик овај пут најавио, не би били правно обавезни, све и да дође до њега.
-Према Уставу Републике Српске, референдум који може расписати Народна скупштина Републике Српске о било којем питању о којем расправља, факултативне је природе, а не правно обавезне. Резултати референдума нису правно обавезујући за Народну скупштину, већ имају савјетодавни карактер. Осим тога, тај референдум, послије правоснажне пресуде Суда БиХ, био би, у најмању руку, уставно-правно упитан. У овом случају, уколико дође до расписивања референдума, одређени број посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ или делегата из Дома народа или сваки члан Предсједништва БиХ – може поднијети захтјев Уставном суду за оцјену уставности такве одлуке Народне скупштине. Ја вјерујем да ће, у том случају, не зато што ја то желим, него што је то слово Устава БиХ, Уставни суд БиХ хитно реаговати, одржати ванредну сједницу и, готово сам сигуран, такву одлуку Народне скупштине прогласити неуставном и у образложењу написати да је она неуставна, јер се њом крши принцип владавине права, прописан чланом 1 Устава БиХ, а осим тога, крши се и члан 3 Устава БиХ, којим је прописано да одлуке ентитета не смију да буду супротне законима на нивоу БиХ. Ова одлука о референдуму би била супротна Изборном закону БиХ и Кривичном закону БиХ – каже Благојевић.
Благојевић наглашава да Кривични закон БиХ, у члану 115, прописује да правне посљедице овакве пресуде, каква је изречена Милораду Додику, наступају даном доношења правоснажне судске одлуке.
-Кад је донесена одлука, не може је негирати референдум грађана у Републици Српској. Уколико се таква радња предузме од стране Народне скупштине, онда се може рећи да би била супротна закону са нивоа БиХ, а самим тим, и чану 3 Устава БиХ. Не би ме изненадило да Уставни суд БиХ, не само донесе такву одлуку, него да и у њеној изреци одлучи да забрањује одржавање референдума. У том случају, сви они који би, послије такве одлуке, предузимали радње одржавања референдума, били би предмет кривичне истраге и сигуран сам, оптужени за кривична дјела неизвршења одлуке Уставног суда БиХ – објашњава Благојевић.
Народна скупштина
Подсјећа да су посланици и делегати из Републике Српске, у Парламентарној скупштини БиХ, својевремено гласали за Кривични закон и Изборни закон БиХ, и тако им прибавили уставност.
-Изборни закон прописује да изабраном званичнику мандат престаје по сили закона ако буде осуђен правоснажном пресудом на казну затвора од шест мјесеци или дуже. Такође, Кривичним законом БиХ, прописано је да правне посљедице сваке осуде, према било коме, наступају даном доношења правоснажне судске одлуке. Према томе, ови закони, са нивоа БиХ, имају јачу снагу од ентитетског Устава. Осим тога, кад у Уставу пише да мандат предсједника престаје оставком или опозивом, то онда уставно обавезује Народну скупштину да донесе закон о поступку опозива предсједника Републике – каже Благојевић.
Благојевић каже да у БиХ ништа не може бити извјесно, тако да није сигуран ни шта ће се даље дешавати када је ријеч о судбини предсједника Републике Српске.
– Суд је одлучио и да одреди притвор Милораду Додику за кривично дјело напад на уставни поредак и да распише потјерницу за њим, а онда се они, који су позвани да то и поштују, као и Тужилаштво БиХ, нагоде супротно Закону о кривичном поступку БиХ. Да има државе, као што нема, за оно што су урадили 4. јула, били би похапшени – категоричан је Благојевић.
