Православни вјерници 28. августа обиљежавају један од 12 највећих хришћанских празника – Успење Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, а претходи му Госпојински пост.
Госпојински пост почиње у четвртак 14. августа, на Дан седморице браће Макавеја и њихове мајке, који су страдали мученичком смрћу. Један од четири велика поста строжи је од Божићног и Апостолског, а због великог поштовања према Богородици, многи вјерници доживљавају га као и Васкршњи.
Госпојински пост је најмлађи. Уведен је у част Мајке Божије, која је вријеме прије упокојења провела постећи, у миру, тишини и молитви. Први пут се помиње у списима Теодора Студита, 826. године, да би коначно био утврђен на Цариградском сабору 1166.
Како се пости Госпојински пост
Овај пост одликује се строгоћом. Током двије седмице једе се храна припремљена на води, осим у дане викенда, када су дозвољени уље и вино, и на Преображење, када се може јести и риба. Ако празник Успења падне у сриједу или петак, једу се риба, вино и уље. У народу постоји обичај да се младо грожђе не једе до Преображења, када се благосиља у цркви, пише Жена Блиц.
Госпојински пост има и велико духовно значење. То је вријеме молитве, покајања и духовног уздизања, када се вјерници труде да се ослободе лоших мисли и дјела, и да се приближе Богу. Овај период доживљава се и као прилика да се угледамо на живот Пресвете Богородице и слиједимо њен свијетли примјер.
Обичаји за почетак Госпојинског поста
Будући да је посвећен Богородици, вјерује се да је Госпојински пост посебно важан за жене и мајке.
Према народном вјеровању, сви обичаји на дан почетка поста везују се за воду и босиљак, такозвану божју биљку. Стога, домаћице, у јело обавезно ставите мало босиљка за здравље и срећу цијеле породице.
Госпојински пост православни вјерници окончавају светим причешћем 28. августа, на дан Богородичиног Успења.
