Предсједавајући Дома народа Парламента Федерације БиХ, Томислав Мартиновић, отворио је веома интригантну тему о којој се годинама нагађа и воде политичке полемике и сукоби у Хрватској, али и Босни и Херцеговини – о томе коме је званични Загреб све давао држављанства.
Само неки од примјера које је навео Мартиновић указали су на озбиљне пропусте, незрелост институција, па чак и сумње у злонамјерност, а можда и корупцијске случајеве, кроз које су појединци дошли до данас на Балкану толико жељеног хрватског држављанства – а тиме аутоматски и хрватских путних исправа.
Мартиновићева колегиница у федералном горњем, национално конципираном дому, Берина Фејзић, вјероватно је школски примјер свега тога – институционалне корупције која у Босни и Херцеговини поприма политичку надоградњу, преноси Вечерњи.хр.
Наиме, Берина Фејзић се изјашњава као Хрватица, и на основу тога је изабрана као представница тог народа из најисточнијег Босанско-подрињског кантона у ентитетски парламент. Тамо је наслиједила породични политички посао, јер је прије ње у два мандата хрватски делегат био њен отац Едим Фејзић. Њих двоје су чланови Босанске народне странке (БНС). Према званичним подацима Парламента Федерације Босне и Херцеговине, Берина Фејзић је рођена послије рата у Горажду.
У парламент са 314 гласова
Након што је освојила 314 гласова на општим изборима, изабрана је у Скупштину Босанско-подрињског кантона. Затим је послала кандидатуру за делегата у Клуб Хрвата у Дому народа Парламента Федерације БиХ, гдје је – због недостатка других кандидата – и именована.
Овај поступак изазвао је контроверзе јер је Берина Фејзић изабрана у Клуб Хрвата иако Хрвати Горажда нису имали могућност да изаберу свог представника – будући да их је, према попису из 2013. године, у том кантону било само 23.
Њен отац Едим Фејзић се, због националног и вјерског опредјељења, раније сукобио с једним од посланика водеће бошњачке странке СДА. Нијаз Мусић је, наиме, својевремено протестовао јер је предсједница кантоналне скупштине у Горажду – чији је Фејзић тада био потпредсједник – заказала сједницу баш на Божић, 25. децембра.
Том приликом, Мусић је са скупштинске говорнице честитао Божић свим католицима Хрватима, укључујући и самог Фејзића, који је тада био делегат у Клубу Хрвата Дома народа Федерације БиХ. Крај сједнице обиљежила је вербална, а готово и физичка расправа између Фејзића и Мусића.
„Наравно, имао сам потребу да честитку упутим грађанима католичке вјероисповијести, као и једином колеги у Скупштини кантона“, рекао је тада Мусић.
„Доказао се као муслиман“
Фејзић му је одговорио да се „доказао као муслиман“. И те како – јер је његова кћерка, према званичној интернет страници федералног Парламента, чланица Босанске народне странке (БНС).
„Оснивач те странке је Санин Муса који је припремао онај свој чувени поход на Широки Бријег, не би ли клањао на празник Велике Госпе. Сада имамо нашу колегиницу која је, као Хрватица, пристала да буде носилац таквих идеја. То је шизофрено до краја“, рекао је Мартиновић.
Радикални исламиста Муса је, прије него што је полиција спријечила његов неуспјели десант на Широки Бријег, регистровао странку чији је програм заснован на „исламским начелима и патриотизму, с циљем јачања политичког положаја Бошњака у сопственој земљи“. Муса је такође оснивач и покрета Вјера. Народ. Држава, који дијели исте идеолошке темеље и дјелује у оквиру БНС-а.
Берина и Едим Фејзић имају хрватско држављанство. Муса, колико је познато, нема.
Комичне ситуације
Још шизофрених, а понекад и комичних ситуација обиљежава ову политичку корупцију. Бошњаци Анел Шахиновић и Разим Халкић, који је био и члан руководства Исламске заједнице у Бихаћу, прије седам година такође су се кандидовали за мјесто у Дому народа Парламента Федерације БиХ – као Хрвати.
И они имају хрватске документе. Скорашњи случај је Славена Ковачевића, савјетника хрватског члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића, који је у четири мандата биран гласовима Бошњака, противно вољи већине Хрвата. Ковачевић такође има хрватско држављанство, због чега се Република Хрватска умијешала у судски процес који је он покренуо пред Европским судом за људска права у Стразбуру, напомиње овај медиј.
ЕСЉП је недавно објавио читаву одлуку у којој је наведено управо то као разлог зашто се Хрватска укључила – али и да је Ковачевић лично тражио да се избрише као Хрват на интернет страници Скупштине Града Сарајева, јер му то није одговарало у контексту жалбе коју је поднио суду. Ипак, хрватско држављанство је добио управо на том основу.
Предсједавајући Дома народа Парламента Федерације БиХ затражио је да се преиспита начин на који су додјељивана држављанства, јер постоје јасни примјери особа које дјелују против интереса Републике Хрватске и Хрвата у Босни и Херцеговини, па и саме те државе, рушећи темеље Дејтонског мировног споразума.
“Током рата и након њега, бројни званичници из БиХ, поједини угледници, али и криминалци, добијали су држављанства и путне исправе Републике Хрватске. Један од њих је и амбасадор БиХ у Вашингтону Свен Алкалај, који упорно промовише иницијативе Жељка Комшића с циљем политичке маргинализације Хрвата у БиХ.
Бисера Турковић, по поријеклу има хрватско држављанство, али по дјелима и блискости исламском режиму и идеолозима Муслиманског братства, одавно је заслужила да јој се на свему „захвали“. Током рата хрватске документе добили су бројни бошњачки функционери, нарочито с подручја Херцеговине и Мостара, који су данас главни заговорници ширења мржње и параноје према Хрватској и Хрватима”, закључује Вечерњи.
