Европски аеродроми суочавају се с пријетећим мањком млазног горива, док посљедице иранског затварања Хормушког мореуза за већину испорука нафте погађају континент.
Лондонски Хитроу и други аеродроми у Уједињеном Краљевству најизложенији су ризику, а отказивања летова због несташице горива већ су почела. Регионална авиокомпанија Скајбас укинула је једну линију због цијена горива, пише Политико (Политицо).
Француски аеродроми могли би бити сљедећи, према процјенама компаније за енергетску анализу Кплер.
„Француска, према нашим процјенама, послије Уједињеног Краљевства има највећи дефицит између понуде и тражње“, рекао је Џорџ Шо, виши аналитичар за нафту у Кплеру, уз напомену да је Француска у доброј позицији да обезбиједи додатно гориво из извора ван Залива.
Рат који су против Ирана покренули САД и Израел навео је Техеран да затвори Хормушки мореуз за већину бродова, што је пореметило глобална енергетска тржишта. Око петине свјетских залиха сирове нафте донедавно је пролазило тим пловним путем.
Цијене млазног горива у Европи достигле су у четвртак рекордних 1.900 долара по метричкој тони, према подацима специјализоване публикације Аргус.
За сада европски аеродроми имају довољно горива да авиони наставе да лете, али је Аргус упозорио на могуће несташице.
Процјењује се да би Португал могао остати без млазног горива за четири мјесеца, Мађарска за пет, Данска за шест, Италија и Њемачка за седам, а Француска и Ирска за осам мјесеци. Пољска заа сада има довољно авио-горива, па је мало вјероватно да ће се суочити с кризом.
Извршни директор Рајанера Мајкл О’Лири рекао је за ирски ИТВ да његова авиокомпанија разматра отказивање „пет до 10 одсто летова током маја, јуна и јула“ ако се „рат настави и у мају или јуну“.
Челник нискобуџетне авиокомпаније упозорио је да „авиокомпаније неће имати флексибилност да бирају које ће руте жртвовати“. „Мораћемо да откажемо руте на оним аеродромима на којима нам компаније за снабдијевање горивом то буду савјетовале… а мислим да ћемо о томе бити обавијештени у року од пет до седам дана“, додао је.
И прије рата на Блиском истоку, авиокомпаније су упозоравале да се Европска унија суочава са структурним дефицитом керозина, дијелом због санкција руској нафти и пада европских капацитета за прераду. Европска производња млазног горива зависи од увоза сирове нафте, углавном са Блиског истока.
„Европа је дуго нето увозник млазног горива, при чему увоз чини око 30 одсто регионалне тражње“, упозорило је прошле године удружење авиокомпанија Међународне асоцијације за ваздушни саобраћај, ИАТА.
„Ова растућа зависност од увоза, у комбинацији с неуједначеним развојем инфраструктуре, наглашава ризик од локализованих несташица и нестабилности цијена, посебно ако геополитички шокови или санкције додатно ограниче глобалну доступност млазног горива“, навела је ИАТА у својој анализи за 2025. годину, која сада дјелује пророчки, наводи Политико.
Авиокомпаније тешко успијевају да уштеде гориво
Упркос пријетећој несташици, авиокомпаније тешко успијевају да уштеде гориво. Од почетка рата у Ирану, превозници су приморани да лете дужим рутама како би избјегли Залив, па тако троше више керозина.
Према подацима европске организације за управљање ваздушним саобраћајем Еуроконтрол, „вјероватно ће 1.150 летова дневно током љета и даље бити погођено преусмјеравањем рута, све док сукоб траје у садашњем облику“.
Брз крај рата не дјелује вјероватно након што је амерички предсједник Доналд Трамп у четвртак упозорио Иран: „Ударићемо их изузетно снажно у наредне двије до три седмице, вратићемо их у камено доба, гдје и припадају.“
То оставља аеродроме и авиокомпаније све забринутијима за приступ гориву.
„Што непријатељства дуже трају, то ће већи бити утицај на тражњу, кроз раст цијена горива, могуће ширење несташица горива у многим дјеловима свијета, што би могло утицати и на број летова, али и на цијене карата“, саопштио је Еуроконтрол.
