Рат у Ирану ушао је у шесту седмицу, а све већа несташица сирове нафте пријети прерастањем у нешто много горе – несташицу готово свега.
Сукоб на Блиском истоку ограничио је проток нафте и природног гаса кроз Ормуски мореуз, чиме је глобално снабдијевање смањено за отприлике петину.
Овај поремећај није само проузроковао нагли раст цијена горива, већ је смањио и залихе петрохемијских производа нужних за израду свакодневних предмета попут обуће, одјеће и пластичних кеса, пише ЦНН.
Притисак се сада шири на све дијелове потрошачког тржишта, са растуц́им цијенама материјала као што су пластика, гума и полиестер.
Посљедице су најочигледније у Азији, која чини више од половине свјетске производње и у великој мјери зависи од увоза нафте и других сировина.
У Јужној Кореји, гдје грађани панично купују кесе за смец́е, влада је позвала организаторе догађаја да смање употребу предмета за једнократну употребу на минимум.
Тајван је успоставио телефонску линију за произвођаче којима понестаје пластике, док су произвођачи риже тамо рекли локалним медијима да би могли да подигну цијене јер не могу да добију кесе за усисавање.
У Јапану је нафтна криза подстакла страх да пацијенти с хроничним затајењем бубрега неће моћи да приме терапију због несташице пластичних медицинских цјевчица које се користе у хемодијализи.
Истовремено, малезијски произвођачи рукавица упозоравају да несташица нуспроизвода нафте потребног за израду гуменог латекса угрожава глобално снабдијевање медицинским рукавицама.
“Ово се веома, веома брзо прелива на све: пиво, тјестенине, чипс, играчке, козметику”, рекао је Ден Мартин, један од шефова пословне интелигенције у компанији Dezan Shira & Associates, која помаже међународним компанијама да се прошире у Азији.
То је зато што пластичне капе, гајбе, кесе за грицкалице и контејнери постају све теже доступни.
“Деривати нафте су такође потребни за производњу љепила за обуц́у и намјештај, индустријских мазива за машине и растварача за боје и средства за чишц́ење”, додао је Мартин.
“Поремец́ај у снабдијевању нафтом и бродовима се веома брзо прелива на петрохемијску индустрију и робу широке потрошње”, истиче.
Поремец́аји на тржиштима робе и производњи врше притисак на глобалну инфлацију и оптерец́ују економски раст. Произвођачи плац́ају више за енергију и сировине, што утиче на профитне марже и почиње да повец́ава цијене за потрошаче.
Растуц́и трошкови горива ометају путовања и логистику, док ограничене залихе других сировина са Блиског истока, као што су ђубриво и хелијум, могу довести до виших цијена хране и електронике.
“Суочавамо се са тако сложеним посљедицама у вријеме када многе економије имају ограничен простор за апсорпцију шокова”, саопштио је Међународни монетарни фонд у блогу у понедјељак.
“Иако би рат могао да обликује глобалну економију на различите начине, сви путеви воде ка вишим цијенама и споријем расту”, додаје се.
Земље су почеле да пуштају историјске количине нафте из стратешких резерви како би ублажиле посљедице рата. Али велики дио ширег проблема са снабдијевањем произилази из несташице сирове нафте, нуспроизвода од нафте и кључних сировина за синтетичке материјале, за које произвођачи имају знатно мање залиха и немају замјене.
Неке петрохемијске компаније у Азији, која увози више од половине своје нафте са Блиског истока, посљедњих седмица су смањиле производњу или прогласиле вишу силу због ограничених сировина. Виша сила је правни термин који се односи на непредвиђене околности које спречавају компанију да испуни уговор.
Јужна Кореја је искористила укидање америчких санкција на одређене руске нафтне производе да купи своју прву пошиљку нафте од Москве од почетка рата у Украјини. Сеул је такође увео забрану извоза нафте како би сачувао домац́е залихе.
Мартин из компаније Дезан Схира & Ассоциатес, која сарађује са произвођачима у Вијетнаму, рекао је да несташица нафте доводи до вец́их трошкова улагања за клијенте, посебно оне који производе производе са строгим спецификацијама, као што су полупроводници, аутомобилски дијелови и медицинска и прехрамбена амбалажа.
“Заиста не можете много тога да урадите осим да смањите производњу и користите мање енергије”, рекао је.
“Све компаније се међусобно такмиче. Сви су у истој позицији”, додаје Мартин.
Док се произвођачи утркују у набавци материјала, цијене пластике и производа који је садрже расту. Према подацима ИЦИС-а, платформе за праћење тржишта роба, цијене пластичних смола у Азији порасле су за чак 59 одсто на рекордне нивое од краја фебруара, када су Сједињене Државе и Израел покренули прве ваздушне нападе на Иран.
Један од највец́их тајландских велетрговаца пластичном амбалажом саопштио је да је повец́ао цијену провидних цјелофанских кеса, које се широко користе у ресторанима, на тезгама са храном и у службама доставе, за 10 одсто.
Индијски медији су извијестили да су цијене флаширане воде такође порасле, а пластични чепови су учетворостручени од почетка рата.
Званичник компаније Нонгшим, највец́ег произвођача инстант резанаца у Јужној Кореји, рекао је да њихов добављач пластичне амбалаже тренутно има залихе за око мјесец дана.
Шариен Гох, виши аналитичар петрохемикалија у ИЦИС-у, рекла је да би роба широке потрошње која се у великој мјери ослања на пластичну амбалажу, попут козметике, могла бити још рањивија на несташицу него неки производи који садрже пластику.
“Произвођачи финалних производа могли би да потроше своје залихе, али временом би могле да понестану. Мислим да би ускоро могле да понестану”, рекла је.
С обзиром на то да је Азија први регион који је осјетио посљедице кризе са горивом, нови проблеми са снабдијевањем не слуте на добро за остатак свијета ако се нафта и други ресурси не могу производити или транспортовати са Блиског истока.
Поред тога што производи око 17% свјетске нафте и 30% пластичне смоле, Блиски исток такође снабдијева 45% сумпора који се користи у ђубривима, 33% хелијума који се користи у производњи полупроводника, здравству и ваздухопловству, и 22% урее и амонијака који се користе у ђубривима, према подацима Морган Стенлија.
Амерички фармери вец́ плац́ају више за ђубриво, јер је цијена увезене урее порасла за око трец́ину од почетка рата. У Индији, произвођачи кондома пријављују поремец́аје у производњи због несташице амбалаже и силиконског уља, за шта су потребне петрохемијске сировине, као и амонијак.
“Слично пандемији ковида, шок се одвија у фазама, не одједном – талас поремец́аја у ланцу снабдијевања крец́е се ка западу”, написали су аналитичари Ј.П. Моргана у биљешци клијентима прошле седмице, преноси Телеграф.рс.
Азијске земље су се посљедњих седмица фокусирале на ублажавање скока цијена нафте мјерама као што су ослобађање резерви нафте, ограничавање цијена горива и скрац́ивање радног времена ради уштеде енергије. Али ограничења у снабдијевању постац́е озбиљнија у априлу, према Ј.П. Моргану, јер посљедње пошиљке сирове нафте отпремљене прије рата треба да стигну почетком мјесеца.
“Главни изазов више није цијена, вец́ физичка несташица”, рекли су аналитичари банке.
Аналитичари су рекли да неки произвођачи робе широке потрошње одлажу куповину материјала у нади да ц́е цијене пасти ако се ријеши сукоб на Блиском истоку.
Ц́иу Џун, 36-годишњи произвођач полиестера у источнокинеском граду Хајнинг, рекао је да је цијена полиестерских гранула потребних за производњу тканине скочила за око 50% откако је затворен Ормуски мореуз.
То је повец́ање које његови купци у индустрији куц́ног текстила, одјец́е и предива нису спремни да прихвате. Његова фабрика, са око десетак запослених, и даље ради, али само да би испунила постојец́е поруџбине. Он каже да је заузео став “сачекај и види” како би избјегао преплац́ивање сировина за производњу залиха које нец́е моц́и да прода.
“Забринут сам. Цијела индустрија се осјец́а исто. Нико не зна како ц́е се рат одвијати”, рекао је Ћиу.
Други покушавају да смање трошкове користец́и мање пластике у амбалажи.
У Индонезији, гдје су се цијене пластике удвостручиле у посљедњих мјесец дана, компаније смањују дебљину материјала за паковање, према подацима Индонежанске федерације за амбалажу.
Неки чак разматрају употребу других материјала, као што су папир, стакло, алуминијум или рециклирана пластика. Међутим, федерација упозорава да би свака од ових опција представљала своје изазове у погледу издржљивости, усклађености са безбједносним прописима и времена потребног за прилагођавање производних линија и проналажење нових добављача, што би могло да траје од шест мјесеци до годину дана.
Прелазак на рециклирану пластику такође би могао бити скуп, рекао је Стивен Мур, оснивач МЛТ Аналyтицс, платформе за податке о трговини пластиком. Рекао је да је глобална понуда рециклиране пластике вец́ ограничена и да обично кошта пет до седам пута више од пластике добијене из фосилних горива.
“Чак и ако се ситуација у Ормуском мореузу сутра врати у нормалу, мислим да ц́е проц́и још најмање неколико мјесеци прије него што се појави било какав привид нормалности за азијски сектор пластике”, рекао је он.
