Мало који природни напитак на нашим просторима има тако дугу традицију и толико доказаних бенефита као обична, домаћа сурутка.
Чисти и подмлађује јетру и снижава холестерол: Како се пије и прави сурутка која је еликсир здрављаФОТО: МОЈА ЗИВОТНА ПРИЦА ЛУНА/YОУТУБЕ/СЦРЕЕНСХОТ
Иако се често занемаривала и сматрала пуким отпадним продуктом мљекарске индустрије, наука је данас сврстава у сам врх функционалне хране, наглашавајући њену моћ у регенерацији организма, чишћењу јетре и јачању имунитета.
Овај прозирни, жућкасти напитак који остаје након производње сира, представља праву ризницу нутријената.
У Србији се традиционално користи као прва помоћ код проблема са варењем и умором, а све више нутрициониста је препоручује као обавезан дио свакодневне исхране за све генерације, од спортиста до старијих особа.
Шта је заправо сурутка и како настаје
Сурутка је течност која остаје након што се млијеко згруша током процеса прављења сира или јогурта. У народу је позната као „вода од сира“, али тај назив неправедно умањује њену вриједност.
Док се током прављења сира већина масти и протеина казеина задржава у сиру, у сурутки остају највриједнији дијелови млијека: висококвалитетни протеини (албумини и глобулини), минерали, витамини и млијечни шећер (лактоза).
Више од 90 одсто овог напитка чини вода, док око 2 одсто њеног састава чине изузетно корисне бјеланчевине (протеини).
Сурутка је богата правим богатством минерала – изразито обилује:
- – калијумом
- – калцијумом
- – фосфором
- – гвожђем
- – цинком
- – магнезијумом.
Само једна чаша сурутке може да надокнади и до 25 одсто дневних потреба организма за калцијумом и фосфором. Поред тога, садржи обиље витамина Б групе, као и витамине А, Ц, Д и Е.
Врсте сурутке: Слатка и кисела
У зависности од процеса производње сира, разликујемо двије основне врсте:
Слатка сурутка: Настаје употребом ензимских препарата (попут сирила) у производњи тврдих сирева – као што је качкаваљ. Има знатно блажи и мање киселкаст укус, па је многима пријатнија за конзумирање.
Кисела сурутка: Настаје при производњи свјежег сира, гдје се млијеко природно кисели или се додају киселине. Управо је кисела сурутка она која се најчешће налази у домаћинствима и на пијацама.
Зашто треба пити сурутку сваког дана
Разлози за увођење сурутке у исхрану су бројни, а најзначајнији фактори се огледају у њеном директном и благотворном утицају на кључне функције организма, метаболичке процесе и општу виталност тијела.
1. Природна регенерација јетре
Јетра је највећи лабораторијски центар који чисти крв од токсина. Сурутка садржи бета-лактоглобулин који снабдјева тијело аминокиселином цистеином, неопходном за производњу глутатиона – најјачег антиоксиданса у тијелу. Овај антиоксиданс је кључан јер штити јетру од оштећења, помаже обнову њених ћелија и фантастичан је за њено чишћење од разних токсина, па се често користи и као спас против мамурлука.
Редовно пијење сурутке помаже код масне јетре, али и код озбиљнијих оштећења јетре изазваних лијековима или алкохолом.
2. Изградња и опоравак мишића
Протеини из сурутке (wхеy протеин) имају највећу биолошку вриједност, што значи да их тијело апсорбује скоро у потпуности. Они садрже све есенцијалне, лако сварљиве аминокиселине које су кључне за очување мишићне масе, убрзану регенерацију ткива и мишића након исцрпљујућих тренинга.
Подједнако је важна, како за спортисте и физички активне људе, тако и за старије особе које пате од губитка мишића (саркопеније).
3. Јачање имунитета и регулација варења
Захваљујући имуноглобулинима и лактоферину, сурутка дјелује противупално и антимикробно.
Као природни пробиотик, она храни “добре” бактерије у цријевима, чиме ријешава проблеме са надутошћу, затвором и хроничним гастритисом.
4. Савезник у здравој борби против килограма
Сурутка је идеална за све који желе да смање тјелесну тежину.
Она подстиче лучење хормона који изазивају осјећај ситости, па се након чаше овог напитка мање посеже за грицкалицама.
Осим тога, убрзава метаболизам и помаже тијелу да троши више калорија чак и док особа мирује, јер протеини у њој захтјевају више енергије за варење од угљених хидрата.
5. Природни лијек за “лош” холестерол
Бројна истраживања су показала да редовна конзумација сурутке може значајно да смањи ниво ЛДЛ (лошег) холестерола и укупног холестерола код особа које имају проблем са масноћама у крви.
На тај начин, сурутка директно штити срце и крвне судове, спријечавајући ризик од атеросклерозе и инфаркта.
Студија објављена у часопису Тхе Бритисх Јоурнал оф Нутритион, показале су да редовна конзумација протеина сурутке (wхеy протеин) доводи до значајног смањења укупног и ЛДЛ (лошег) холестерола.
На примјер, истраживања спроведена на особама са прекомјерном тежином показала су да се након 12 недјеља редовног узимања сурутке ниво липида у крви видно поправио.
6. Помоћ код остеопорозе и здравље костију
Иако сир узима већи дио калцијума, у течној сурутки остаје значајна количина овог минерала, али и фосфора и магнезијума. Оно што је још важније јесте присуство протеина који стимулишу коштану густину. Зато је сурутка одлична превенција за остеопорозу, нарочито код жена у менопаузи.
7. Побољшава расположење и сан
Сурутка садржи висок ниво триптофана, аминокиселине која је неопходна за производњу серотонина – хормона среће.
Ако је особа под хроничним стресом, чаша сурутке може да помогне у опуштању мишића, смањењу лучења кортизола (хормона стреса) и побољшању квалитета сна.
8. Њега коже и борба против упала
Због својих антиинфламаторних својстава, сурутка није добра само “изнутра”, већ и “споља”.
Купке у сурутки или умивање њоме помажу код екцема, псоријазе и упалних акни. Она хидрира кожу, чисти поре и враћа јој природну ПХ вриједност, због чега је многе жене користе као тоник за лице.
9. Детоксикација цијелог организма
Поред јетре, сурутка активно помаже и раду бубрега. Као благи диуретик, она подстиче избацивање вишка течности из организма, чиме се смањују отоци (едеми) на ногама и зглобовима. Помаже тијелу да се ослободи тешких метала и метаболичких отпадака који се накупљају услијед лоше исхране и загађења.
Болести код којих се сурутка посебно препоручује
Љекари и нутриционисти често савјетују сурутку као допунску терапију код сљедећих стања:
Болести јетре: Цироза, хепатитис, мононуклеоза и масна јетра.
Висок крвни притисак: Пептиди из сурутке дјелују слично одређеним лијековима за притисак (АЦЕ инхибитори).
Дијабетес типа 2: Помаже у регулацији шећера у крви јер стимулише лучење инсулина.
Хронични стрес и умор: Због високог садржаја магнезијума и витамина Б комплекса, помаже у опуштању нервног система.
Болести цријева: Помаже код инфекција кандидом, код лијечења хелико бактерије, упалних болести цријева, али и обичног затвора, јер дјелује као благи природни лаксатив.
Кравља или козја сурутка: Која је здравија
Иако су обје врсте љековите, између њих постоје значајне нутритивне разлике. Кравља течна сурутка има изузетно мало протеина у свом сировом, течном стању – свега око 0,8 грама на 100 мл) богатија је лактозом и од ње се најчешће праве суви протеински суплементи (концентрати) за спортисте, јер има блажи укус.
Са друге стране, стручњаци често благу предност дају козјој сурутки. Козја сурутка у течном стању има више протеина – око 3 до 3,5 г на 100 мл, и драстично је богатија минералима – садржи чак дупло више калцијума од кравље сурутке, а богатај је и магнезијумом и калијумом.
Њена главна предност је лакша сварљивост; структура њених протеина сличнија је људском млијеку и садржи осјетно мање лактозе, па је далеко здравији избор за људе са осјетљивим стомаком и благом интолеранцијом на млечни шећер. Једина мана може да буде интензивнији и специфичнији укус који се не допада свима.
Без обзира на врсту, кључно је да сурутка буде свјежа и природна, јер се термичком обрадом на високим температурама губе најдрагоцјенији протеини и ензими.
Како се правилно пије и дозира сурутка
Иако је веома здрава, са сурутком не треба да се претјерује одједном због њеног диуретичког дејства.
Најбоље је да се почне са постепеним уносом – једна чаша (200 мл) дневно, а касније да се повећа на двоструко или троструко већу дозу.
Препорука за одрасле је од 200 до 500 мл свјеже сурутке дневно.
Препоручује се да се пије пола сата прије оброка, најбоље ујутру на празан стомак за максималну апсорпцију. Може да се додаје у смутије, мијеша са воћем или користи као замјена за воду у припреми хљеба и пецива.
Ко не смије да пије сурутку и да ли има нуспојава
Иако је ријеч о природном напитку, прекомјеран унос може да изазове нуспојаве.
Сурутка је познати диуретик и садржи активне материје које убрзавају перисталтику цријева, па њено неконтролисано испијање у великим количинама може да доведе до дијареје. Због тога мора да се уноси умјерено.
Такође, њу не би смјеле да пију особе са тешким обликом интолеранције на лактозу. Иако козја сурутка има мало млијечног шећера, осјетљивим особама и онима на веганској исхрани препоручује се да потраже биљне протеинске алтернативе
Како се прави домаћа сурутка
Иако је доступна у свакој продавници, најквалитетнија је она домаћа.
Припрема овог напитка код куће гарантује максималну свјежину и очување нутритивних вриједности без вјештачких додатака.
1. Припрема базе: Један литар квалитетног млијека, козјег или пуномасног крављег, сипа се у дубљу посуду и загријева на умјереној температури.
2. Достизање критичне температуре: Млијеко се загријева до тренутка прије него што прокључа. Кључно је да течност не баци кључ како би се сачували осјетљиви протеини.
3. Коагулација (згрушавање): У загријано млијеко додаје се киселина у облику сока од једног лимуна или двије кашике јабуковог сирћета. Уз благо мијешање, долази до тренутне реакције гдје се млијечна маса одваја од течног дјела.
4. Хлађење и сепарација: Смеса се склања са ватре и оставља да се потпуно охлади на собној температури. Током хлађења, процес раздвајања сира и сурутке се у потпуности завршава.
5. Финално цијеђење: Охлађена смјеса проциједи се кроз стерилну газу постављену преко цедиљке. Добијена жућкаста течност је чиста сурутка, док у гази остаје млади домаћи сир.
Добијена сурутка се након цијеђења пребацује у стаклену флашу и чува у фрижидеру, гдје задржава своја љековита својства до пет дана, пише Блиц.
