Поред појаве прелетача односно папака на политичкој сцени Републике Српске, у протеклим годинама настајале су и нове мале политичке партије. Политиколози међутим објашњавају да се овдје се не ради о нормалним политичким процесима него иза свега стоји највећа странка у владајућој коалицији, па су мале странке ништа друго него приљепци СНСД.
Још једна апсурдна појава у политичкој сфери Републике Српске је појава малих странака које по правилу стају уз владајући СНСД.
Током цијепања старих и настанка нових политичких партија, актери тих промијена су увијек у јавност пуштали приче како то раде јер ће у новој странци имати више простора да раде у интересу грађана. Међутим ускоро би постајало јасно да ово није истина и да су нове странке заправо марионетске политичке организације иза чијих формирања на индиректан начин стоји највећа странка у владајућој коалицији и да је по сриједи лични, а не јавни интерес.
Тако је од СДС настала Уједињена Српска, па и Народна партија Српске као и још неке мање странке, а од ПДП Народни фронт. Цијепале су се и странке парламентарне већине па је од ДНС настао Демос, од Социјалистичке партије – Социјалистичка партија Српске, пише БН.
Новинар Ђорђе Вујатовић каже да се ту ради о контролисаном цијепању.
– Мање странке су углавном марионетске странке, посебно када је ријеч о странкама из власти. То су странке када дођу до одређеног степена развоја њихове страначке инфраструктуре до огромног јачања углавном дође до њиховог распада на двије или три фракције да би се лакше одржавала контрола над њима – каже Вујатовић.
Иза свега, каже Ненад Вуковић из ПДП, стоји владајући СНСД.
– Они су измислили тај начин да створе нове партије нарочито од бивших челника СДС и рекао бих да је читав низ политичких партија настало од првака СДС у посљедњих 10-ак година – каже Вуковић.
Да су у питању појаве формиране уз пресудан утицај највеће странке у коалицији, каже и политиколог Велизар Антић и додаје да оне не би ни постојале и одмах би нестале са политичке сцене уколико не би биле у власти јер им је грабљење функција и јавних ресурса једини смисао постојања.
– Велика већина ових партија нема неку идеологију нити програм. Њихова основна идеологија је бити на власти црпити оне ресурсе које им омогућава то присуство у власти, запошљавати своје страначке војнике у јавна предузећа и тако даље – каже Антић.
Како до промјене овако накарадних појава које праве лакрдију од демократије и изборног процеса? Поред измјена закона и процесуирања одговорних за политичку корупцију, каже уредник портала Бука Александар Трифуновић, неопходан је и непристрасан рад јавног радио-телевизијског сервиса, што за сада није ни на видику.
– Када ви имате контролу јавног емитера ту нема више приче о слободним изборима и то је јако битно за ову тему. Нису ти људи дошли случајно тамо у толиком броју. С друге стране када причамо о затвореним листама и контроли изборног процеса гдје ће технологија замијенити људе који су склони корупцији видимо ових дана да нико није заинтересован за то. Јер су сви свјесни да им тај процјеп доноси одређени број гласова које добијају нефер – сматра Трифуновић.
