Српска православна црква и вјерници сутра, 18. октобра, обиљежавају Свету мученицу Харитину и Светог свештеномученика Дионисија Александријског. Њихове животне приче, сачуване у црквеном предању, говоре о истрајности у вјери, храбрости пред прогонима и посвећености другима у најтежим околностима.
Ове године њихов спомен пада у 20. недељу по Духовима, а дан је мрсан, односно нема прописаног поста. По јулијанском календару, који СПЦ користи за непокретне празнике, то је 5. октобар.
Света Харитина није пристала да се одрекне вјере
Према житију из Охридског пролога, Харитина је још у детињству остала без родитеља. Усвојио ју је хришћанин Клаудије и одгајао као своју кћерку, а она је одрастала у вери, посвећена молитви.
Због исповедања хришћанства изведена је пред намјесника Дометијана, у вријеме цара Диоклецијана. Житије описује њено мучење и чудесна избављења, али и одлучност да остане верна Христу. Када јој је запрећено сексуалним насиљем, помолила се Богу да прими њену душу и, према предању, упокојила се током молитве.
Њен спомен подсјећа вјернике на снагу савјести и достојанство човека који ни под притиском не одустаје од онога у шта вјерује.
Свети Дионисије остао је уз вјернике током прогона и епидемије
Истог дана обиљежава се Свети свештеномученик Дионисије Александријски. Према црквеном житију, рођен је у угледној паганској породици, а хришћанску веру прихватио је након читања посланица апостола Павла.
Епископ Александрије постао је 247. године. Његову службу обиљежили су прогони хришћана, црквени спорови и епидемија. И током скривања наставио је да пише верницима, поучава их и охрабрује. Упокојио се 265. године.
Вјерници овај дан могу да посвете одласку на Литургију, молитви и помоћи ближњима. Смисао празника је у сјећању на светитеље и поруку њиховог живота, без приписивања овом датуму посебних забрана или обећања среће за која нема црквеног утемељења, преноси Она.
