Даће Бог да нам сване
Видовдан над Видовдане!
Српске душе затрепере
кад Косово ко помене,
ко то тамо божур бере –
цвијет бере, а цв’јет вене?
По Косову опет ћемо
брати божур једног дана,
ако треба чекаћемо
и хиљаду Видовдана!
Лазар, Милош, Југовићи,
на њима је завјет рођен;
ко Косову жели стићи,
мора бити њима вођен!
За Лазаром поћи ћемо
на Косово једног дана,
ако треба чекаћемо
и хиљаду Видовдана!
Чува Господ Метохију,
у свом моћном загрљају,
Срби барјак док развију
и Призрену похитају!
Ходочашће чинићемо
од Љевишке до Дечана,
ако треба чекаћемо
и хиљаду Видовдана!
Од помисли сузе крену:
Догодине у Призрену!
