Члан Удружења књижевника Републике Српске и Србије из Власенице Аћим Тодоровић, био је гост на недавно одржаној Светосавској духовној вечери у Сокоцу. Иако је више пута био присутан на свечаностима на Романији, те промовисао књиге у нашем граду, искористили смо прилику да са њим разговарамо о његовом стваралаштву.
– Био сам више пута у Сокоцу, али ми је посебно задовољство што сам присуствовао овој манифестацији, која је посвећена нашем просвјетитељу Светом Сави, јер је он изузетно значајна личност за наш народ – истакао је Тодоровић.
Посљедњи роман овог књижевника „Јаук гробне тишине“, међу читаоцима нашао се у мају прошле године.
– Тематика романа је Први свјетски рат, односно стогодишњица судбоносних дешавања по српски народ. Заснована је на историјским догађајима и истинитим чињеницама, које су биле заборављене. Настојао сам да их у тој књизи оживим за читаоце источног дијела Републике Српске, али и Србије, јер је на Јавору, на простору између Хан Пијеска и Власенице, Шумадијска дивизија другог позива комплетно страдала – испричао је Тодоровић.
Како каже Тодоровић, инспирација да о томе пише лежи у његовом одрастању у патријархалној породици и поштовању традиције.
– Од малих ногу сам слушао приче о српским јунацима и то је главни разлог што сам писао такве тематске романе. Прије „Јаука гробне тишине“, написао сам књигу о аутентичним догађајима на овом простору у Другом свјетском рату. За слободу свог народа тада су живот дали војвода Борко Радовић, али и мој дјед Војислав Голијан и многи други. Био је то довољан разлог да напишем роман – додао је овај писац.
Тодоровић каже да промоције књига организује тамо гдје има своју публику, а заслужан је и за организацију Петровданских књижевних сусрета у Власеници.
– У организацији Књижевног клуба „Луча“ који водим, традиционално, већ седам година, организујемо књижевне сусрете у Власеници. Трају два дана, а окупе преко педесет књижевника. Посјетимо наше знаменитости, читају се стихови, додјељују повеље, организују туристичке активности и историјски час – подсјетио је он.
Са Тодоровићем смо разговарали у дану посвећен Светом Сави, па је било неизбјежно питање – да ли се довољно пише о највећем српском просвјетитељу.
– Написао сам збирку „На многаја љета“, у којој је једна пјесма посвећена Косову. Тада ме је један рецензент упитао зашто сам писао о Косову када је о томе све речено, а ја сам му одговорио да су Косово и Свети Сава вјечна инспирација пјесника и писаца, те свих културних посленика у нашем народу. Ко се одрекне Косова, одриче се своје земље и културе, а Свети Сава је био и остао нешто што је највриједније у српском народу – казао је Тодоровић.
Према његовим тврдњама таленат и воља за писањем јављају се од рођења, у раним годинама.
– Од малих ногу сам читао, писао и сликао. Некада су ме и сами родитељи питали зашто стално гледам у књигу, неки други су ме исмијавали. Баш као што каже стара изрека: „Док су се сви мени чудили, ја сам се чудио њима“. Дјеца која су вољна и имају урођен таленат, треба да добију своју шансу. Треба их цијенити, пружити им подршку и могућност да се изразе, јер све што се запише то остаје, што се не запише нестаје. Још увијек чувам свеску пјесама које сам писао у петом разреду. Када данас прочитам те пјесме колегама писцима, не могу да вјерују колико је то јако и чак ме савјетују да то објавим. Сматрам да треба писати и стварати, а прије свега учити дјецу да воле књигу. Највише их у томе могу мотивисати родитељи и наставници књижевности, поручио је Тодоровић.
Пошто је књига његов животни позив, очекивано је било да је до сада прочитао, како каже, „камион“ књига.
– Читао сам све жанрове и тематике. Свака књига је на свој начин добра, али постоји разлика између књига које много вриједе и књига које су добре јер је у њих уложен труд. Пратим свјетске писце, али сам поборник наших старих писаца. Данас влада такозвани „бијели стих“, модерна поезија без риме, за коју је Дучић давно рекао да не може остати на уснама. Због тога се данас сви зову пјесницима. Међутим, уколико роман или пјесма немају лирику и метафору, онда је то празна прича. Без поуке, ни пјесма неће живјети, а ни пјесник – додао је Тодоровић.
Тренутно је у завршној фази и његова нова збирка поезије.
– У питању је љубавна поезија, у којој ће бити педест двије пјесме што је симболично са мојим годинама. Из штампе излази у фебруару ове године, тако да не желим говорити о њеном садржају. Сви заинтересовани ускоро ће имати прилику да сазнају о чему се ради – рекао је Тодоровић.
Три радо читана романа иза овог писца, љубитељиима писане ријечи најаваљују још једну занимљиву збирку поезије Аћима Тодоровића.
