Бивши шеф Службе државне безбедности Србије Јовица Станишић, који је у Хагу осуђен на 15 година затвора због ратних злочина у Босни и Херцеговини и Хрватској, служиће остатак казне у Њемачкој, саопштено је данас из Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу.
Предсједница Механизма Грасијела Гати Сантана донијела је, како се наводи, још 9. октобра 2024. одлуку да ће Јовица Станишић, кога је Жалбено вијеће осудило на 15 година затвора, издржавати казну у Њемачкој, али је статус повјерљивости тог налога укинут тек након што је Станишићево пребацивање у Њемачку одобрено.
Сантана је затражила од секретара Механизма да упути званичан захтјев Влади Њемачке за извршење Станишићеве казне и уколико Влада Њемачке прихвати овај захтјев, о томе информише Станишића и релевантне власти у Низоземској и предузме све потребне мјере за његово пребацивање у Њемачку што експедитивније, наводи се у саопштењу.
Сантана је узимајући у обзир да је Њемачка вољна да помогне Механизму у вези са извршењем Станишићеве казне и да је Станишић могао да покрене сва питања у вези са његовим здрављем са Владом Њемачке прије његовог пребацивања, донијела одлуку да Јовица Станишић издржава казну у Њемачкој.
Она је затражила од секретара да, након што се Станишићево пребацивање у Њемачку изврши, укине повјерљиви статус овог налога и поново га објави као јавни поднесак, прецизира се у саопштењу Механизма.
Међународни резидуални механизам за кривичне судове са сједиштем у Хагу правоснажно је осудио некадашње челнике ресора Државне безбедности Србије Јовицу Станишића и Франка Симатовића на казне затвора од по 15 година због помагања и подржавања извршења ратних злочина у Шамцу.
Симатовић и Станишић су проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице као помагачи, али не и као учесници Удруженог злочинацког подухвата (УЗП).
Осуђени су јер су, према ставу првостепеног судског вијећа, знали да су учесници у УЗП-у дијелили намјеру да се са великих подручја у Хрватској и Босни и Херцеговини извршењем кривичних дијела из оптужнице присилно и трајно уклони већина несрпског становништва.
У четири тачке Станишић и Симатовић се оптужницом терете за злочине против човјечности: прогони, убиства, депортација и нехумана дјела, а по једној тачки за кршења закона или обичаја ратовања – убиства.
Станишић је био начелник Службе државне безбедности Министарства унутрашњих послова Србије, а Симатовић његов замјеник.
Обојица су ухапшени 13. марта 2003. године у Србији.
