Дуго већ прота Драган Крушић се спрема да крене пут Романије у загрљај братственицима једне вере, крви, нарави, обичаја –Кушићима! Слово „р“ у презимену Кушића које их „дели“ се изгубило у време када су њихови преци због турске освете напустили родну Приградину у Бањанима код Никшића и упутили се у Босну. Да би спасили главе променили су презиме. Оба ова гласовита братства изнедрила су много знаменитих личности, свештеника, ратника, војника, родољуба, спортиста, културних радника, али се никада нису сабрали на завичајном огњишту, на Мићковини или Подластву, у бањској Приградини.
КАД ЈЕДНО СЛОВО РАЗДВОЈИ БРАЋУ
-Даће Бог да се и то деси, да се браћа састану, упознају и крену заједно кроз животна искушења. Из разгвора са појединим људима из братсва Кушића сви су ми једнодушно потврдили да им је порекло из Старе Херцеговине, племена Бањани, села Приградина од братсва Крушић. И они, као и ми, славе Светог Јована Крститеља 20.јанаура, што такође иде у прилог тврдњи да су настали од Крушића, каже за „Новости“ отац Драган, подсетивши на прадеду његовог оца Обрада, Аћима Симова, који је у свом вакту био познат као узоран, угледан, честит и храбар човек, а уз то и имућан домаћин за ондашње прилике. О његовој имућности сведоче сачуване земљишне тапије и купопродајни уговори из архива братства Крушић. Тада је њихово имање било неупоредиво веће од данашњег и захватало је велики део Приградине,Гребница, Кљетине, посед касније назван Мићковина, те Подластву и добар део Бјелановића.
-Аћим је са својом породицом живео у заједници са тројицом браће –Митром, Ћетком, Божом и њиховом породицама. Имао је веома отмену и отреситу супругу Круну од познатог херцеговачког братства Бјелогрлић и са њом три сина. Када је наишла жестока зима са великим снеговима Аћим је спремно дочекао тако да је могао прехранити стоку. Међутим, зло време је погодило и никшићке Турке злогласног капетана Хамзе Мушовића који су држали велику и бројну стоку. Али пошто су остали без сточне хране они ударе на Аћимов иметак, да развршују сена, али им он доскочи љутито претећим тоном: –Е не дам да ми то ђаволишете. Ко ће моју стоку нахранити ако ми то узмете, одбруси Аћим, али Турци као да га нису чули кренуше да остваре оно што су наумили, због чега је избио сукоб. Аћим је успео да се домогне оружја и убије двојицу Турака и тако онемогући да остваре што су наумили. Страхујући за фамилију, због проливене крви, Аћим са Круном и тројицом синова оде из Приградине пут Босне. Најпре је дошао у Рогатицу где се задржао на агалуку злогласнога аге Чонга. Ту су радили као најамници, преноси братсвеничку причу наш саговорник.
Али како један од синова није био добар чобанин, замерио се аги па у страху од освете побегао је са тог имања и обрео према Романији, Да би за собом заташкао све трагове, решио је да промени презиме Крушић и из њега избаци слово „р“ те је тако до данас остало –Кушић. Касније се оженио и добио четири сина. У међувремену Аћим је са Круном и двојицом синова побегао са агиног имања и вратио се у Приградину.
-Данас Кушића има око тридесетак домаћинстава и настањени су на подручју Рогатице у селу Сочице испод Романије, на тромеђи Рогатичке, Соколачке и Паљанске општине. Кушића има и у Моравичком округу у вароши Ивањица и у селима и засеоцима Сваштица, Луке где их је петнаест домаћинстава, затим у Рашком округу, на простору Краљева, те оближњим селима и засеоцима Пекчаница, Челина, Јарчујак, набраја прота Драган Крушић, насеобине Кушића, чврсто верујући да није далеко дан када ће са Приградине загрмети братска песма и завијорити барјак под којим су своју част браниле генерације Крушића и Кушића.
ХРАБРИ БОРЦИ, ВРЛИ СПОРТИСТИ
Међу бројним значајним именима из братства Кушић незаобилазно је име из Другог светског рата, храброг Равногорца Јоје Кушића, команданта батаљона у Другој Рогатичкој летећој бригади
-Из времена последњег рата у Босни достојан је помена Рајко Кушић из романијског села Борике, истакнутог борца Војске Републике Српске носиоца Ордена Крађорђеве звезде другог реда и познатог југословенског и српског џудисте. Један од највећих Рајкових успеха је победа на Светском студентском првенству у Вроцлаву када је освојио титулу. Нажалост, његов живот се прерано завршио у саобраћајној несрећи у близини Пала. Достојан помен заслужује и његов рођак и имењак Рајко Кушић, пензионисани пуковник Војске Републике Српске, некадашњи командант Рогатичке лаке бригаде који је за показану храброст одликован Орденом Милоша Обилића и Орденом Његоша првог реда. И овај Рајко је рођен у романијском селу Борике у општини Рогатица и сада је у животу. Од ових Кушића је и Игор Кушић, заменик начелника Полицијске управе Источно Сарајево. Био је на прошлогодишњој прослави Дана Републике Српске у Бањалуци приликом предаје рапорта председнику Милораду Додику, поводом свечане параде, подсећа свештеник Драган Крушић.
