Милорад Додик, не може бити ни предсједник СНСД-а, речено је за Рапорт у Суду БиХ.
С детаљним одговорима, на једнако детаљан упит Рапорта, Суд Босне и Херцеговине је коначно разријешио вишемјесечну дилему о томе може ли након правоснажне пресуде Милорад Додик обављати функцију предсједника СНСД-а.
Без обзира на начин финансирања Додик не може бити на челу СНСД-а
Из одговора Суда БиХ на упит Рапорта, који смо им упутили након што је Вијеће Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине у прошли петак одбило жалбу Небојше Вукановића, предсједника странке Листа за правду и ред, који је покушао оспорити одлуку ЦИК-а БиХ да овјери учешће СНСД-а на пријевременим изборима у Републици Српској с потписом Милорада Додика, сада је све појашњено.
Суд БиХ је осудио Милорада Додика и једини је орган који је могао одговорити на питање које правне посљедице произилазе из те пресуде.
Први пут од 1. аугуста како је објављена другостепена пресуда Милораду Додику, Суд БиХ је на упит Рапорта појаснио зашто Додик не може бити ни предсједник политичке странке.
Суд БиХ је разјаснио да се престанак службене дужности Додику и престанак запослења, као правна посљедица осуде, односи на престанак службене дужности и рада или запослења у правном субјекту, неовисно о начину финансирања, што значи да ако се СНСД и не финансира из буџета, Додик не може бити предсједник СНСД-а.
Из Суда БиХ су појаснили и да према члану 7. Закона о политичким организацијама политичке организације имају својство правног лица.
Такође, навели су и да према члану 1. став 3. КЗБиХ, као службеним лицем, поред осталих, сматра се и лице „које уз накнаду или без накнаде обавља одређену службену дужност на основу овлаштења из закона или другог прописа донесеног на основу закона“.
Шта је радио ЦИКБиХ?
Из одговора Суда БиХ произилази да је Централна изборна комисија БиХ као орган који врши надзор над радом политичких странака морала водити рачуна о правним посљедицама пресуде које им је Суд БиХ доставио 1. аугуста.
Подсјећамо, ЦИК БиХ, уз противљење само једног члана, Суада Арнаутовића, овјерио је учешће СНСД-а на пријевременим изборима у Републици Српској, с потписом Милорада Додика.
ЦИК БиХ је то правдао с тиме што им је Основни суд у Бањој Луци као регистрациони суд код којег је уписан СНСД, доставио документ у којем стоји да је Милорад Додик, предсједник СНСД-а.
Иако је Вијеће Апелационог одјељења Суда БиХ одбило жалбу Небојше Вукановића, сада, када је Рапорт добио детаљне одговоре и појашњења из Суда БиХ, јасно је да су о проведби пресуде Додику и правних посљедица осуде прије свега рачуна требали водити ЦИКБиХ и Основни суд у Бањој Луци.
У наставку преносимо у цијелости одговор Суда Босне и Херцеговине на упит Рапорта о томе на што су се односиле правне посљедице пресуде Милораду Додику и ко их је требао провести.
Комплетан одговор из Суда БиХ за Рапорт
„Суд поново истиче да је изречена мјера сигурности (у конкретном случају мјера забране вршења дужности предсједника Републике Српске), кривичноправна санкција, као што су то и казне, увјетна осуда, одгојне мјере. По закону се све кривичноправне санкције морају навести у изреци пресуде.
Правне посљедице осуде су ефекти које производи пресуда. За разлику од мјере сигурности, као кривичноправне санкције која се обавезно уноси у изреку пресуде, правне посљедице осуде се по закону не наводе у изреку пресуде. Правне посљедице осуде наступају по сили Закона (чл. 113. – 116. Кривичног закона Босне и Херцеговине).
У складу са одредбом члана 203а став 1. Кривичног закона Босне и Херцеговине, тада оптужени Милорад Додик осуђен је на казну затвора у трајању од једне године. У складу са одредбом става 4. истог члана, изречена му је и мјера сигурности – забрана вршења дужности предсједника Републике Српске.
Када Суд неког оптуженог осуди за кривично дјело из члана 203а став 1. КЗБиХ и изрекне му казну затвора, у том случају са правоснажношћу пресуде, по сили закона наступају правне посљедице такве осуде, прописане ставом 5. наведеног члана.
Дакле, са даном правоснажности пресуде (12.06.2025. године), којом је Суд Босне и Херцеговине тада оптуженог Милорада Додика осудио на казну затвора у трајању од једне године уз мјеру сигурности забране обављања дужности предсједника Републике Српске у трајању од 6 година, наступиле су и правне посљедице такве осуде, сходно ставу 5. члана 203а КЗБиХ и то:
а) престанак службене дужности и престанак запослења;
ц) забрана вршења службене дужности у законодавном, извршном, правосудном, управном или било којем органу који се у цијелости или дјелимично финансира из јавних средстава; и
д) забрана стицања службене дужности у законодавном, извршном, правосудном, управном или било којем органу који се у цијелости или дјелимично финансира из јавних средстава.
Мјера сигурности забране вршења дужности из члана 203а став 4. КЗБиХ и правна посљедица осуде престанак службене дужности и престанак запослења из члана 203а став 5. у вези члана 114. КЗБиХ (престанак вршења одређених послова или функција у органима власти, привредним друштвима или у другим правним особама), суштински се у одређеном дијелу преклапају, али према закону не искључују једна другу, из разлога различите природе кривичних санкција (мјера сигурности) и правних посљедица осуде.
Престанак службене дужности и престанак запослења, као правна посљедица осуде, односи се на престанак службене дужности и рада или запослења у правном субјекту, неовисно о начину финансирања истог.
Према члану 7. Закона о политичким организацијама (Службени лист Републике Српске број 15/96, 17/02), политичке организације имају својство правног лица и исто се стиче уписом у регистар.
У члану 15. истог Закона, прописано је да регистар политичких организација води основни суд у сједишту вишег суда према сједишту политичке организације. У регистар се, поред осталог, уписују и подаци о именима лица овлаштеним за заступање, као и подаци о другим чињеницама.
Чланом 18. Статута политичке странке СНСД (од 30.09.2023. године), донесеним на основу члана 14. Закона о политичким организацијама („Службени гласник Републике Српске“, број 15/96, 17/02), прописано је између осталог да:
(1) „Предсједник СНСД је политички и извршни орган СНСД
(2) Предсједник СНСД представља и заступа СНСД“
Према члану 1. став 3. КЗБиХ, као службеним лицем, поред осталих, сматра се и лице „које уз накнаду или без накнаде обавља одређену службену дужност на основу овлаштења из закона или другог прописа донесеног на основу закона.“
Чланом 34. Закона о политичким организацијама (Службени лист Републике Српске број 15/96, 17/02), прописано је да надзор над законитошћу рада политичких организација врши орган управе у оквиру надлежности утврђене законом.
Пословником Централне изборне комисије Босне и Херцеговине (Сл. гласник БиХ, број: 29/18), у члану 18. прописано је да Централна изборна комисија БиХ, у складу са законом, поред осталих аката, доноси и одлуке, рјешења, закључке, инструкције, препоруке и мишљења.
Суд је дана 01.08.2025. године, Централној изборној комисији Босне и Херцеговине (ЦИК), доставио првостепену пресуду Суда БиХ, број: С1 2 К 046070 23 К од 26.02.2025. године и другостепену пресуду Апелационог вијећа Суда БиХ, број: С1 2 К 046070 23 Кж од 12.06.2025. године, на извршење, како у погледу изречене мјере сигурности забране вршења дужности предсједника Републике Српске, тако и у погледу правних посљедица осуде које наступају по сили Закона, након правоснажности пресуде, с обзиром на чињеницу да је осуђени Милорад Додик, поред функције предсједника Републике Српске и предсједник политичког субјекта – Савеза Независних Социјалдемократа (СНСД).
Дана 06.08.2025. године, ЦИК је донио одлуку, број: 06-1-07-1-393/25 о престанку мандата Милораду Додику, предсједнику Републике Српске, са даном 12.06.2025. године, када је пресуда Суда БиХ, број: С1 2 К 046070 23 К од 26.02.2025. године, постала правоснажна. Жалба на ову одлуку ЦИК-а одбијена је рјешењем Суда БиХ, број: С1 3 Иж 052766 25 Иж од 18.08.2025. године.
У образложењу одлуке о престанку мандата Милораду Додику, број: 06-1-07-1-393/25 од 06.08.2025. године, ЦИК је поред осталог, навео да „У садржају акта Суда Босне и Херцеговине уз предметне пресуде, достављена је и напомена да правне посљедице осуде прописане чланом 203а став 5. Кривичног закона Босне и Херцеговине и то а) престанак службене дужности и престанак запослења; ц) забрана вршења службене дужности у законодавном, извршном, правосудном, управном или било којем другом органу који се у цијелости или дјелимично финансира из јавних средстава; д) забрана стицања службене дужности у законодавном, извршном, правосудном, управном или било којем органу који се у цијелости или дјелимично финансира из јавних средстава, наступају по сили закона, по правоснажности пресуде, што значи да, с обзиром на то да је предметна пресуда постала правоснажна дана 12.06.2025. године, оптужени Милорад Додик не може обављати ни једну од дужности или послова који су наведени у тачкама од а), ц) и д) члана 203а став 5. Кривичног закона Босне и Херцеговине.“-наведено је у одговору Суда Босне и Херцеговине на упит Рапорта.
