Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ може да крене у пуну реализацију пројекта набавке изборних технологија, након што је Канцеларија за разматрање жалби БиХ одбила и другу кључну жалбу.
Како је потврђено за Аваз и Кликс, након што је недавно одбијена жалба бањалучке компаније “Планет Софт”, Канцеларија за разматрање жалби донијела је истовјетну одлуку и по другом приговору, чиме су отклоњене и посљедње формално-правне препреке.
Одбијањем ове жалбе, ЦИК добио је потребне дозволе да крене у конкретну реализацију и имплементацију уговора.
Централна изборна комисија БиХ недавно је посао набавке уређаја за биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића додијелила компанији Сматрматик иако је њихова понуда за 17 милиона КМ била виша од понуде Планет Софта која је износила 57 милиона КМ.
На одлуку ЦИК-а о избору најповољнијег понуђача, америчке компаније “Смартматик”, биле уложене три жалбе.
Компанија ” Артцо Гроуп ” из Сарајева је убрзо повукла своју жалбу, док је жалба “Планет Софта” из Бањалуке одбијена прошле седмице уз образложење да је ЦИК правилно поступио при дисквалификацији.
Посљедња карика у овом ланцу била је жалба фирме “Провис” из Бијељине, која је сада такође ријешена у корист ЦИК-а.
С обзиром на то да више нема законских препрека у жалбеном поступку, ЦИК може да потпише уговор са компанијом “Смартматик”.
Америчка фирма била у спору са Трампом
Цијелу причу оптерећују и контроверзе у вези са компанијом “Смартматик”.
Поменута фирма је била у више наврата у правним споровима са америчким предсједником Доналдом Трампом који је оптуживао компанију за наводну манипулацију изборима 2020, што је “Смартматик” негирао и покренуо вишемилијардне тужбе за клевету против медија и појединаца.
Поред тога матична компанија повезује се и са истрагама у САД које се односе на наводно прање новца и корупцију у иностранству, укључујући случајеве на Филипинима и у Венецуели, што компанија оспорава.
Процес увођења технологија је вишегодишњи пројекат капиталног улагања и дигитализације изборног процеса 2025-2028, а ове године је план набавка уређаја за биометријску идентификацију бирача као и оптичких скенера за аутоматско пребројавање гласачких листића те лиценци.
Тај посао би требало да кошта 112,5 милиона КМ колико је обезбијеђено и то интервенцијом Кристијана Шмита са позиције високог представника у БиХ, којег РС не признаје.
