Босна и Херцеговина заузима високо шесто мјесто у Европи према извјештају Глобалног индекса организованог криминала за 2025. годину.
Према овом Индексу, БиХ је заузела 56. мјесто од укупно 193 државе у свијету.
Нови извјештај је показао да се БиХ суочава са дубоко укоријењеним проблемима организованог криминала и корупције. Корупција је, како наводе, распрострањена на свим нивоима власти, а поједини високи политички и службени званичници директно су умијешани у трговину дрогом, финансијске малверзације и незакониту експлоатацију природних ресурса.
Трговина људима
Према извјештају, БиХ функционише као извор, транзитна тачка и одредиште за жртве трговине људима. Жене и дјевојке из БиХ се тргују ради сексуалне експлоатације како у држави, тако и у иностранству, док су ромска дјеца изложена присилном просјачењу и кућном ропству. У извјештају се наводи и да криминалне мреже користе корупцију унутар државних институција, при чему су поједини службеници у државним институцијама били умијешани у издавање лажних докумената како би се олакшала трговина људима.
Иако су власти повећале број кривичних поступака и финансирале склоништа, идентификација жртава и даље је неадекватна. Мигранти и избјеглице, посебно малољетници низ Авганистана, Пакистана и Сирије суочавају се са повећаним ризицима експлоатације, а многи постају жртве трговине људима.
Босна и Херцеговина је означена као критична транзитна тачка на балканској мигрантској рути, гдје је тржиште кријумчарења људи дубоко укоријењено и уско повезано с трговином оружјем. Криминалне групе користе шифроване комуникационе платформе за организовање илегалних прелазака границе према Хрватској и Словенији.
Недавне полицијске акције откриле су све већи степен сарадње између кријумчара миграната из различитих земаља и њихових сарадника са подручја Балкана, што указује на растућу међународну повезаност ових мрежа.
Изнуде, рекетирање, трговина оружјем
Како се наводи, изнуде и рекетирање су свеприсутни и усмјерени на угоститељски сектор, мала предузећа и кредитне послове. Зеленаши намећу превисоке камате, а у већим градовима попут Сарајева и Бањалуке уобичајено је и насиље повезано са изнудом.
Поред тога, БиХ и даље служи као извор и транзитна земља за илегално оружје. Ватрено оружје се кријумчари растављено у дијеловима, а дио завршава на ратним подручјима, укључујући Украјину. Иако су власти покренуле кампање јавне безбједности и програме уништавања како би се ублажило присуство илегалног оружја, тржиште је и даље отпорно, а илегално оружје се често кријумчари у Западну Европу.
Велики проблем за Босну и Херцеговину представља и тржиште фалсификоване робе и то највише одјеће, обуће и лијекова из Турске и Кине. У овим операцијама, како наводе у извјештају, учествују и корумпирани царински службеници, који олакшавају промет такве робе. Запљене су и даље ниске у поређењу са земљама у окружењу.
У извјештају упозоравају и да илегална трговина акцизним производима, посебно дуваном остаје значајан изазов за БиХ, која служи и као извор, и као транзитна земља за кријумчарене цигарете са криминалним мрежама које користе слабу контролу на границама и корупцију у безбједносним агенцијама. У извјештају се наводи да су недавне истраге откриле умијешаност високих полицијских званичника у кријумчарење акцизних производа.
Трговина дрогом
Хероин се прометује преко Турске, док су главне транзитне тачке у Бијељини и Цазину. Босна и Херцеговина служи и као транзитна тачка за кокаин који стиже из Јужне Америке у Западну Европу.
Трговина кокаином биљежи раст, с пошиљкама које из Јужне Америке долазе преко сусједних лука. Сукоби повезани са трговином дрогом између криминалних кланова постају све чешћи, а укључују и убиства. Канабис се углавном увози из Албаније и Црне Горе, међутим домаћа производња у руралним и граничним подручјима је, такође, у порасту.
Осим тога, у извјештају се наводи да се шири и трговина синтетичким дрогама, посебно амфетамином и МДМА, који се производе у БиХ, а диструбуишу широм региона.
Картел “Тито и Дино”, који дјелује у БиХ и Холандији одржавајући директне везе са латиноамеричким добављачима дроге, означен је као једна од највећих свјетских мрежа за трговину дрогом.
Сајбер криминал и правосуђе
БиХ биљежи пораст сајбер напада који углавном потичу из Бразила, Холандије, САД, Русије, Њемачке и Кине.
Извјештај упозорава да недостатак независности правосуђа омета ефикасно кривчно гоњење организованог криминала и корупције.
Истичу да пракса откупљивања затворских казни до једне године нарушава правосудни систем омогућавајући појединцима, посебно онима који су укључени у организовани криминал, да избјегну издржавање затворске казне.
