Иако десети по реду општи избори у БиХ још нису ни расписани, у појединим политичким круговима откривају да су спремни чак и да траже њихово одгађање ако надлежни не успију да скенере и другу савремену опрему, чија је набавка у току, инсталирају на свим биралиштима до ове јесени.
- Општи избори у БиХ планирани за прву недјељу октобра
- Могуће одгађање ако се не уведу скенери и нове технологије на свим биралиштима
- ЦИК још без одговора о могућем пролонгирању
- Спорна набавка опреме, жалбени поступак у току
- Опозиција најављује захтјев за одгађање без техничких унапређења
- Власт тражи јасна правила и контролу увођења технологије
- Закон: избори се могу одгодити само ако се не могу провести по прописима
- Рок за одгођене изборе је 7 до највише 30 дана
Скенери у фокусу и спорна набавка
Нови избори, на којима ће бирачи одлучити ко ће засјести у кључне фотеље на нивоу БиХ те Републике Српске и ФБиХ, требало би да буду одржане прве недјеље у октобру, а да би све било у складу са Изборним законом БиХ, они би требало да буду расписани крајем овог или почетком наредног мјесеца.
Одлуку о расписивању и одржавању избора у БиХ доноси Централна изборна комисија (ЦИК) која је, с друге стране, у фокусу јавности од како су одлучили да систем за биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића на бирачким мјестима набављају од групе понуђача у чијем саставу су „Смартматик БХ“ као носилац и „Smartmatic International Holding“ Б. В. Амстердам, Холандија и „ДСЦ“ Агенција за заштиту људи и имовине, иако је бањалучка компанија „Планет софт“ доставила повољнију понуду за 17 милиона КМ.
Жалбени поступак на ту одлуку још није завршен, а у кулоарима се поново шушка да би избори могли да буду пролонгирани.
У ЦИК-у, с друге стране, ћуте. „Глас“ је, наиме, 13. априла на адресу ЦИК-а БиХ упутио питања о потезима које намјеравају повући након што Канцеларија за разматрање жалби заузме став, да ли је могуће расписати изборе док не буде чиста ситуација у вези са набавком уређаја те да ли би избори, имајући у виду спекулације, могли да буду пролонгирани због набавке нове опреме.
До закључења овог броја „Гласа“ нису стигли одговори на та питања, а приче је подгријала изјава предсједника СДС-а Бранка Блануше.
Опозиција тражи одгађање, власт опрезна
Он је током викенда отворено поручио да ће опозиција тражити одгађање избора све док се не уведу нове изборне технологије, укључујући скенере, додајући да неће пристати на изборе под досадашњим условима. Тврди да се власт, умјесто рјешавања проблема с којима се грађани суочавају, фокусира на опструкцију увођења техничких унапређења изборног процеса.
Опозиција је, наиме, пријетила и да ће бојкотовати поновљене пријевремене изборе за предсједника Српске уколико, између осталог, на биралиштима не буду постављени скенери као током пилот пројекта на локалним избора, али су, ипак, на исте изашли иако тај услов није био испуњен.
Предсједница Народног фронта Јелена Тривић сматра да су нове технологије један од кључних параметара за унапређење интегритета изборног процеса.
– Одлука о одгађању избора је на ЦИК-у. Моја процјена је да ставови партија немају неки утицај према одлукама које ће доносити та комисија. Нама је учествовати на изборима на овај или онај начин, али мислим да ће то бити завршено и да ће бити са нових технологијама, упркос опструкцијама које примарно долазе из СНСД-а и ХДЗ-а БиХ – изјавила је Тривићева за „Глас“.
Са челницима СНСД-а данас нисмо успјели ступити у контакт. Став о томе дао је недавно портпарол странке Радован Ковачевић, ријечима да СНСД нема ништа против модернизације изборног процеса и да само тражи да се јасно дефинише на који начин ће се то радити и ко ће контролисати тај процес.
– Увођење скенера неће ријешити проблем са неспособним ЦИК-ом који није професионална комисија, већ политичко средство борбе против Републике Српске и демократије – рекао је, између осталог, Ковачевић.
Када је могуће одгађање
О начинима и разлозима усљед којих је могуће одгађање избора говорио је и члан Коалиције „Под лупом“ Вехид Шехић, који је био и члан ЦИК-а.
– Избори могу бити одгођени само у случају уколико се не могу провести у складу с Изборним законом – казао је Шехић, а пренијели медији.
Вехид Шехић
Одлуку о одгађању избора на одређеном бирачком мјесту или у изборној јединици, према Изборном закону БиХ, доноси ЦИК на основу чињеница које указују да изборе није могуће провести у складу с одредбама тог Закона.
– Одгођени избори у правилу се спроводе у року од седам дана, а најкасније 30 дана од дана који је одређен за гласање на редовним изборима, осим ако овим законом није другачије прописано – пише у Изборном закону БиХ.
У БиХ су једни локални избори умјесто у октобру, одржани у новембру јер није било новца за њихово спровођење.
Први општи избори су, према пресјеку ЦИК-а, одржани 1996. године, а идући двије године касније. Трећи по реду су били 2000, а четврти 2002. године. Од тада су одржани сваке четири године.
Позадина
Процес увођења технологија је вишегодишњи пројекат капиталног улагања и дигитализације изборног процеса 2025-2028, а ове године је план набавка уређаја за биометријску идентификацију бирача као и оптичких скенера за аутоматско пребројавање гласачких листића те лиценци. Новац, у износу од 112,5 милиона, обезбијеђен је интервенцијом, односно наметањем одлуке од стране Кристијана Шмита са позиције високог представника у БиХ.
