Влада Републике Српске припрема усвајање новог Закона о шумама ради извршења одлуке Уставног суда БиХ од 23. септембра 2021. године којом су проглашени неуставним сви чланови Закона о шумама РС у којима се Република Српска титулира као власник шума и шумског земљишта.
Влада је недавно прихватила Информацију о предузимању мјера у циљу извршења поменуте одлуке Уставног суда БиХ и задужила Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да ту информацију достави Народној скупштини РС.
У одговору ресорног министарства на питања ЦАПИТАЛ-а наводи се да је Влада именовала радну групу за припрему новог Закона о шумама РС.
– Влада је усвојила Стратегију развоја шумарства Републике Српске за период 2026. – 2035. године у којој је обимна анализиран законодавни оквир сектора шумарства. Након усвајања Стратегије, створене су претпоставке за евентуално приступање изради новог Закона о шумама у РС којим ће се на свеобухватан начин регулисати ова област за шта је већ именована радна група – наводи се у одговору.
У наведеној информацији, каже се даље, истакнуто је да се Законом о шумама уређују питања од значаја за шуме као добра од општег интереса ради унапређења и одрживог кориштења шума и шумског земљишта и развоја шумарства.
– Оспореним законом се на цјеловит начин уређује област шумарства у Републици Српској и његове одредбе се примјењују на све шуме без обзира на облик својине – наводе из Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Одлука Уставног суда, истичу из министарства, потпуно занемарује чињеницу да је Република Српска већ уписана као титулар значајног дијела шума и шумског земљишта у јавним евиденцијама и да је готово немогуће донијети законско рјешење по којем би Република Српска обављала активности у погледу газдовања и заштите шума и шумског земљишта, а да се при том законски искључи као титулар шума и шумског земљишта.
– Осим тога, треба нагласити да у БиХ постоје слична законска рјешења и у другим административним јединицама која нису проглашена неуставним и да би провођењем наведене одлуке само од стране Народне скупштине постојала правна неуједначеност и различита законска рјешења која регулишу исто питање, имајући у виду да закони Брчко Дистрикта и кантона предвиђају власништво тих јединица на шумама на њиховој територији – прецизира се у одговору.
Даље се наглашава да „све наведено представља објективне околности због којих се није могло поступити по спорној одлуци Уставног суда БиХ“. Ипак, из ресорног министарства на крају кажу да је за провођење одлуке Уставног суда потребно усвојити нови закон.
– Треба посебно напоменути да је са нормативно правног аспекта, узимајући у обзир број оспорених чланова као и досадашњи обим измјена Закона о шумама, за провођење одлуке Уставног суда потребно приступити изради новог закона – наводи се у одговору на питања KАПИТАЛ-а.
Подсјећамо, Уставни суд БиХ је 23. септембра 2021. године уважио апелацију седам бошњачких делегата у Вијећу народа РС и прогласио неууставним низ чланова Закона о шумама РС, наводећи у одлуци да питање власништва над шумама и шумским земљиштем у РС спада у питање „државне имовине“ које се може регулистати само законом на нивоу БиХ.
Тај суд је касније на основу те одлуке донио и низ других којима је онемогућио промет земљишта и некретнина, а најпознатије је одлука којом је оспорена продаја земљишта на Јахорини у власништву Републике Српске теслићкој фирми „Дрво-Еxпорт“ из Теслића.
Влада Српске је у фебруару 2024. године овој теслићкој фирми, коју је представљао Срђан Кљечанин Руфи, продала 56 дунума земљишта на Јахорини за 41 милион марака. Ту одлуку је оспорио Уставни суд БиХ који је Влади и Министарству трговине и туризма РС наложио да „предузму одговарајуће кораке којима ће поништити све одлуке и активности засноване на оспореној одлуци“.
Република Српска је тврдила да је та одлука Уставног суда БиХ непримјењива, али почетком прошлог мјесеца је дала сагласност за раскид уговора о продаји спорног земљишта. Влада је донијела одлуку којом се РС задужује 22 милиона евра код „Алта банке“ Београд, а та кредитна средства биће искориштена да се поменутој тесличкој компанији врати 41 милион КМ као накнада за раскид уговора.
