Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево обиљежава Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије, указујући на горку чињеницу да још није расвијетљена судбина 301 лица српске националности са подручја општина у Сарајеву и околини, те Вишеграда и Горажда.
Овим поводом служен је парастос за страдале у Цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима и положени вијенци и цвијеће код централног Спомен-обиљежја.
Предсједник Републичке организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац изјавила је да је ово тужан дан, не само за Сарајевско-романијску регију, него и за читав српски народ који памти шта се дешавало деведесетих година прошлог вијека.
Истакла је да су посебно тужне породице које још нису пронашле посмртне остатке својих најмилијих.
“На списку несталих у Републици Српској налази се 1.614 лица. Ми се данас подсјећамо и одајемо дужну пошту и страдалим војницима бивше ЈНА, које су припадници злочиначке муслиманске специјалне полиције `Шеве` погубили у Великом парку у Сарајеву, 22. априла 1992. године”, рекла је Граорчева новинарима.
Она је апеловала да посмртни остаци ових српских бораца, али и свих несталих српских жртава, буду пронађени, идентификовани и достојанствено сахрањени.
Према њеним ријечима, институције и породице из Републике Српске нису задовољне радом Института за нестала лица БиХ.
Граорчева сматра да би се застој у процесу тражења несталих лица могао отклонити успостављањем института за тражење несталих лица Републике Српске.
Она је потврдила да је ситуација у спомен-костурницама веома тешка, што се посебно односи на костурницу у Миљевићима, гдје се још у потпуно неусловној простору налазе посмртни остаци 225 неидентификованих лица.
Граорчева је рекла да и костурнице у Невесињу у Бањалуци захтијевају санацију и реконструкцију, чак и изградњу нове костурнице у Невесињу.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бошко Југовић рекао је да град подржава невладине организације које се брину о несталим лицима српске националности.
“Неопходно је системско рјешење за убрзање процеса тражења несталих лица на нивоу Републике Српске, јер је само тако могуће ублажити и донекле зацијелити ране породица које не знају судбину својих најмилијих”, рекао је Југовић.
Према посљедњим подацима Организације у које увид има Срна, још се траже посмртни остаци несталих лица српске националности са подручја федералних општина, два из Вогошће, четири из Хаџића, по једно са Илиџе и Илијаша, пет из Вареша, 168 из Новог Сарајева, Новог и Старог Града, осам са Добриње и 82 из Горажда.
Са подручја општине Пале траже се три нестала лица српске националности, из Рогатице осам, са Сокоца три, из Вишеграда три и 13 из Трнова.
Од 965 пријављених несталих лица, идентификована су 664, а за 301 лицем српске националности још се трага.
Чланови Оганизације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила поручили су да и данас желе да подсјете на страдање Срба у Сарајеву, као српском стратишту, мјесту појединачних и масовних и измјештених српских гробница, те симболу масовног исељења српског становништва које је након рата било приморано да напусти своја огњишта.
Посебно их боли чињеница да у прошлој години Институт за нестала лица БиХ није идентификовао ниједно нестало лице српске националности са подручја Сарајевско-романијске регије.
Чланови Организација су подсјетили да је догађај који се односи на убиство осам војника бивше ЈНА 22. априла, 1992. године у Сарајеву, познатији као предмет “Велики парк”, само један у низу од многобројних трагичних страдања Срба у Сарајеву, повод да се тај дан обиљежава као Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије.



