Бањалучанин Војислав Борјановић одлучио је да се бори за правду и потврдио да су институције у Републици Српској преплављене неспособним и подобним кадровима које није брига да ли се нешто ради у складу са законом.
Борјановић је у својој вишемјесечној борби сазнао и да у Српској службени папири путују брже од правде, али на погрешну адресу.
Како другачије објаснити да човјек тражећи одговоре добија дописе о туђим проблемима из других општина. Грешка, немар или пажљиво осмишљена тактика развлачења времена у конкретним предметима.
Војислав Борјановић из Бањалуке тренутно води битку која је одавно прерасла оквире једне зграде и фасаде због којих је почела. Његова борба са системом почела је оног тренутка када су на објекту у којем живи започели радови за које, како тврди, није била прибављена потребна грађевинска дозвола.
Вођен оним што закон јасно прописује, Борјановић се обратио надлежним институцијама, Граду Бањалука и Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.
Тражио је само да се закон поштује.
Услиједио је обрт, достојан апсурда какав се само у БиХ може догодити, земљи која почиње управо тамо гдје логика завршава.
Док је чекао одговор ресорног министарства које је чак и потврдило да је у конкретном случају потребан инспекцијски надзор, Борјановићу су почели стизати одговори из министарства, али ти одговори нису били везани за његов предмет. Напротив. У поштанско сандуче Борјановића почели су пристизали дописи који се односе на потпуно друге случајеве, из других општина.
Борјановић је тако ни крив, ни дужан отркрио какав административни хаос влада у републичким институцијама. Истовремено, не искључује ни наш саговорник могућност да је открио метод којим се рокови развлаче у конкретним прдметима, док проблем сам од себе “не изблиједи”.
– Овдје се не ради о грешци, већ о системском проблему. Исто тако, ја се не борим за себе, него за све грађане Босне и Херцеговине. Циљ је да се закони поштују, да нема дискриминације и да институције раде свој посао по уставу и законима који су потпуно јасни– поручује Борјановић.
Закон је, заиста, јасан.
Према Закону о грађењу, радови који прелазе 25 одсто вриједности или површине фасаде не спадају у текуће одржавање, већ у реконструкцију, а реконструкција подразумијева обавезно прибављање грађевинске дозволе и локацијских услова, јер се мијењају габарити зграде.
Другим ријечима, нема импровизације.
Ипак, у овом случају, како тврди Борјановић, закон је остао само мртво слово на папиру.
– Потпуно смо изопштени. Комшиница од 80 година и ја смо прескочени, као да не постојимо. Закон о грађењу се крши јер смо свјесно изостављени из процеса- каже он.
Посебно наглашава и спорну тачку закона која прецизира да је ријеч о „већој реконструкцији зграде“ када укупна цијена радова или обим захвата прелази 25 одсто вриједности или површине фасаде.
И док оно што пише у закону, не важи и у пракси, институције, барем на папиру, раде свој посао. Раде га тако да се одговори само ископирају што довољно говори о томе колико је надлежне заиста брига о проблему обичног човјека, оног који храни систем.
– Институционалну правду тражићу до самог врха власти у држави БиХ- закључио је Борјановић.
