Копредсједница Алтернативе за Њемачку (АфД) Алис Вајдел изјавила је да би њена странка, уколико уђе у савезну владу, тражила излазак Њемачке из еврозоне и Шенгена, затварање националних граница и знатно строжу миграциону политику.
Вајдел је то рекла у љетном интервјуу за ЗДФ, емитованом јуче.
„Њемачкој је прије увођења евра било знатно боље“, рекла је Вајдел, тврдећи да је заједничка европска валута ослабила њемачку привреду и смањила богатство домаћинстава.
„Затворићемо границе и изаћи из Шенгена“
Говорећи о миграцијама, Вајдел је најавила затварање њемачких граница и излазак из Шенгенског простора.
„Затворићемо их и изаћи ћемо из Шенгена“, рекла је.
Заложила се и за већи број депортација и мање додјељивања држављанства, укључујући повратак Сиријаца којима више не важи статус заштите.
Вајдел је истовремено критиковала ЦДУ канцелара Фридриха Мерца и министра финансија из СПД-а Ларса Клингбајла, те поново напала ЦДУ због одбијања сарадње с АфД-ом.
„Владаћемо у првим савезним земљама. А владаћемо и на савезном нивоу“, поручила је.
АфД веома јак у анкетама
АфД уочи избора 6. септембра у Саксонији-Анхалту, према наведеном истраживању, има подршку већу од 40 одсто бирача.
На националном нивоу Forschungsgruppe Wahlen АфД-у даје 27 одсто подршке, док је ЦДУ на 22 одсто. Најновији ЗДФ-ов Политбарометар показује и снажну позицију АфД-а уочи септембарских избора у источним савезним земљама.
Вајдел је поново одбацила и планирану забрану нових аутомобила с моторима с унутрашњим сагоријевањем, као и мјере којима се покушавају смањити посљедице климатских промјена изазваних људским дјеловањем.
Шта је АфД?
Алтернатива за Њемачку основана је 2013. године као евроскептична странка која се противила политици спасавања задужених чланица еврозоне.
У годинама након мигрантске кризе 2015. снажно се помјерила удесно, а у средиште своје политике ставила је противљење имиграцији и исламу те знатно критичнији однос према Европској унији. Данас се АфД описује као крајње десна, националистичка и антиимигрантска странка.
На пријевременим савезним изборима у фебруару 2025. АфД је освојио 20,8 одсто гласова, двоструко више него 2021. године, те завршио на другом мјесту иза ЦДУ-а.
Са 152 посланика постао је највећа опозициона странка у Бундестагу. Друге водеће њемачке странке до сада су одбијале коалициону сарадњу с АфД-ом, одржавајући такозвани „ватрозид“ према крајњој десници.
Њемачки Савезни уред за заштиту устава (БфВ) у мају 2025. АфД је прогласио потврђено крајње десно екстремистичком странком.
Међутим, Управни суд у Келну у фебруару ове године привремено је забранио БфВ-у да АфД тако означава и третира док не буде донесена одлука у главном судском поступку.
Суд је навео да и даље постоји снажна сумња у противуставне тежње унутар странке, али да засад није довољно утврђено да оне обиљежавају АфД у цјелини.
Ко је Алис Вајдел?
Алис Вајдел (47) једна је од двоје предсједника АфД-а на савезном нивоу, заједно с Тином Крупалом, а од 2017. води и посланички клуб странке у Бундестагу.
АфД-у се придружила 2013. године, исте године када је странка основана.
По струци је економисткиња. Студирала је економију и пословну економију и докторирала економију, а прије уласка у политику радила је, између осталог, за Голдман Сацхс и Аллианз Глобал Инвесторс.
Више година провела је у Азији, понајвише у Кини, и говори мандарински.
На изборима 2025. била је прва кандидаткиња за канцеларку у историји АфД-а. Под њеним вођством странка је остварила најбољи резултат на савезним изборима од оснивања, освојивши више од десет милиона гласова.
Вајдел се приватним животом разликује од традиционалног профила странке, чији је врх често наглашавао конзервативне породичне вриједности. Живи у истополној заједници и с партнерком, која је поријеклом са Шри Ланке, одгаја двојицу синова.
