На подручју између општина Штип, Карбинци и Радовиш започели су грађевински радови на изградњи вјетропарка, инвестицији компаније Алцазар Енергy Партнерс.
Мега пројекат „Алцазар Енергy” састојаће се од 54 турбине и производити 398 МW електричне енергије. Само прва фаза требала би производити електричну енергију еквивалентну годишњој потрошњи више од 148.000 домаћинстава.
Банке су одобриле 180 милиона долара за његову реализацију. Успјешно финансијско затварање представља једну од најважнијих прекретница у реализацији овог значајног енергетског пројекта, чиме су створени уговорни и финансијски предуслови за прелазак у сљедећу фазу његове реализације.
“Данас заокружујемо финансијску конструкцију пројекта. Средства су обезбиједили ЕБРД, ИФЦ, Ерсте банка и Спаркассе банка”, рекао је Даниел Цалдерон, директор и суоснивач Алцазар Енергyја.
Прва фаза требала би бити у потпуности оперативна до 2028. године, с инсталираном снагом од 131,25 мегавата. Након завршетка све три планиране фазе, цијели вјетроенергетски кластер досегнуће капацитет до 398 мегавата.
Вјетропарк ће производити чисту електричну енергију, отвориће се више од 300 радних мјеста те створити значајне могућности за локалне и регионалне компаније. Држава најављује јасна правила за будуће инвеститоре и ефикасније процедуре, али не и ниже стандарде.
“Нове производне капацитете морамо планирати заједно с развојем мреже, могућностима складиштења енергије и потребама за сигурним управљањем системом. Наш циљ није само имати више инсталираних мегавата, већ да ти мегавати буду дио снажнијег и отпорнијег електроенергетског система”, каже министарка енергетике Сања Божиновска.
Више енергије из обновљивих извора
“Према објављеним информацијама, електрична енергија продаваће се на основу приватног дугорочног уговора о откупу, без државне подршке. То значи да значајан дио инвестиционог и тржишног ризика преузима приватни инвеститор”, каже професор Жидас Даскаловски.
Према његовим ријечима, то за Сјеверну Македонију доноси стварне користи: нови домаћи производни капацитет без тога да држава сама улаже стотине милиона евра, више енергије из обновљивих извора, мању зависност о угљу и увозу, инвестиције и локалну привредну активност, нова радна мјеста те пореске приходе.
Но, истиче да електрична енергија неће бити бесплатна за македонске грађане, нити ће добит од њене продаје припадати држави. Према његовим ријечима, Влада би требала објавити и што тачно Сјеверна Македонија добија, што обезбјеђује држава те који су финансијски услови уговора.
“Колика је накнада за дугорочни закуп државног земљишта? Ко и у којем износу плаћа трошкове прикључења и јачања преносне мреже? Добија ли инвеститор пореске, царинске или друге олакшице? Постоје ли било какве директне или индиректне обавезе и ризици које преузима држава? И, коначно, колики ће дио укупне додате вриједности пројекта стварно остајати у македонској привреди?” пита Даскаловски.
