Научите како да се носите са овим проблемом и како да се осећате мање уплашено
Напад панике није само јак осец́ај анксиозности, вец́ експлозија страхова са најгорим сценаријима које мозак може да емитује.
Упркос томе што су релативно чести, ови напади нису опасни.
Они се само чине опасним јер се активира страх, који нам говори да смо у непосредној опасности, али то представља само лажан аларм.
Шта је, заправо, панични напад?
Напади панике представљају учестале епизоде интензивног страха, које трају у просеку око десет минута, и наступају у одсуству било какве стварне опасности. То обично подразумева осец́ај да се тренутно нешто страшно дешава. Фокус панике може се веома разликовати, али људи који доживљавају панични напад често се плаше да умиру, полуде или изгубе контролу.
Услед тога што напад панике укључује перцепцију тренутне или непосредне опасности, мозак активира наше рефлексе “бекства”. Ови рефлекси су еволуција физиолошких процеса која нам је помогла да изађемо из ситуација опасних по живот.
Симптоми који се јављају су: дрхтање, појачано знојење, осећај гушења, вртлоглавица, срчана аритмија и многи други.
Иако су напади панике безопасни, имајуц́и у виду ову листу физичких манифестација, није тешко схватити зашто неко са паничним нападом верује да му се нешто физички опасно дешава.
Следец́е стратегије могу учинити да се осец́ате мање уплашено и да победите паничне нападе:
Контролишите талас
Када први пут почнете да осец́ате напад панике, не покушавајте да га избегнете. Уместо тога замислите да је сваки осећај талас којим се возите до обале. Гледајте како талас пролази, постаје све мањи и мањи, док се приближава обали. Иако се можда бојите да се удавите под таласима, подсетите се да знате како да пливате. Поновите овај процес за сваки осећај све док не буде више таласа.
Припремите себе за панични напад
Бавите се својим дисањем сваког дана. Ако можете да проведете 2 минута дневно једноставно посматрајуц́и свој дах, будете свесни својих удаха и издаха док се крец́у кроз ваше тело и плуц́а, добиц́ете вец́у свест и контролу над својим умом. Ово може бити непроцењив алат за борбу током напада панике како би вам се вратила свест, контрола и смиреност.
Још један начин је да, када следец́и пут приметите било какве осец́аје током напада панике, покушајте да држите ледену коцку што је више могуц́е у руци и видите колико дуго можете толерисати хладноц́у. Када постане превише хладно, пребаците у другу руку и поновите. Наставите са овим процесом, јер ћете осећајући сензације у својим рукама док стискате ледену коцку, заборавити на панични напад.
Укључите мозак
Пробајте да причате о следец́ем нападу панике. Препознавање ваших осећаја захтева да издвојите свој логички ум од свог емоционалног центра. Подсетиц́ете се да не умирете, вец́ уместо тога доживљавате болан осећај у вашем емоционалном оперативном систему.
Планирајте све дневне активности које ц́ете урадити након напада панике (нпр. одлазак у теретану, шетњу по природи). Планирање чак и малих задатака захтева да ваш мозак користи вештине вишег нивоа функционисања који смањују доминацију вашег емоционалног система.
Ове стратегије ц́е вам помоц́и да се боље суочите са паничним нападом, док се не вратите у нормално стање. Ипак, уколико панични напади толико ремете ваше свакодневно функционисање, требало би да потражите помоћ психотерапеута.
