На приједлог предсједника компаније „Боксит“ Милићи г-дина Рајка Дукића, дана 02.02.2017.године у Милићима је одржан радни састанак градоначелника, начелника, народних посланика у НСРС из свих политичких партија и привредника са подручја Подриња, Бирча и Романије.

autoput02022017

На састанку је између осталог разговарано о иницијативи за одређивање оптималне трасе ауто-пута Сарајево-Београд.

Једногласно је закључено да се упути став Влади Републике Српске (јер је изградња инфраструктуре у надлежности ентитета) и Влади Републике Србије.

sastanakmilici02022017

Закључак са данашњег састанка преносимо у цијелости:

Поштовани,

Ми доле потписани осјећамо обавезу и потребу, обзиром на функције које обављамо и послове које радимо, да се на адекватан начин укључимо и дамо свој допринос, по питању одређивања  оптималне трасе ауто-пута Сарајево-Београд.

Свакако да ће стручне анализе бити приоритетне, по питању трасе, али је и неопходно, ради националних и других интереса народа, с једне и друге стране Дрине, узети у обзир и друге битне чињенице. Наш став и мишљење је да треба анализирати двије могуће трасе.

I – Сарајево-Соколац-Зворник-Рума-Београд (цца 300 километара)

II – Сарајево-Соколац-Устипрача-Вишеград-Београд (цца 360 километара).

Обје ове трасе имају заједнички дио Сарајево-Соколац а даље и једна и друга, са приближно истом километражом, (цца 90 километара),  у цјелости пролазе кроз Републику Српску.

Дајемо неколико битних разлога зашто варијанта I има апсолутни приоритет:

1. Повезује Романијско-Бирчанску регију, која чини централни дио Подриња, пролазећи,  од Соколца па на даље, кроз осам општина: Хан-Пијесак, Власеница, Шековићи, Милићи, Братунац, Сребреница, Зворник, Осмаци.

На овом подручју, површине цца 2.450 км квадратних, што чини 10 % територије Републике Српске, живи око 140.000 становника, што је приближно 12% од укупног становништва Републике Српске.

2. Подручје обилује значајним природним ресурсима, посебно рудним богатством, као што су: олово-цинкане и руде боксита, које чине сто посто тог рудног богатства Републике Српске, шумско богатство са око 500.000 метара кубних дрвног етата на годишњем нивоу, значајне хидро потенцијале, (Просторним планом Републике Српске предвиђена је изградња већег броја хидро-централа на ријеци Дрини, као што су: Грабовица I и II, Полом, Тегаре итд.).

Дрина чини границу са Србијом у дужини од око 200 километара.

Од 8 мостова на ријеци Дрини, 6 је на подручју регије Бирач (Скелани, Братунац, Зворник, Каракај, Каракај жељезнички мост и Шепак). Важно је напоменути и да су највеће привредне, културне, спортске, родбинске и све друге везе, које спајају два народа са обје стране Дрине, на овом дијелу Републике Српске и Србије. Овај дио Републике Српске спада у сиромашније дијелове, највише је страдао кроз историју и има највећа исељавања становништва.

3. Ова траса је уједно најкраћа, а од цца 300 километара, кроз Републику Српску пролази 140 километара, посматрано од Сарајева односно 90 километара посматрано од Соколца. Веома је битно и јако важно нагласити односно да се има у виду да ова траса дужине цца 287 километара, повезује и Нови Сад као центар Војводине (Сарајево-Зворник-Нови Сад – 287 километара)

Дионица кроз Србију, Карајак-Лозница-Шабац-Румска раскрсница, у дужини оц цца 100 километара, посебно је значајна за Србију јер повезује Западни дио Србије са Београдом, пролазећи кроз општине Мали Зворник, Лозница, Богатић и Шабац.

Ако се има у виду да се у Републици Српској, највећи дио ауто-путева гради у западном дијелу, да Србија има изграђену, или гради ауто-путну мрежу мимо наведеног простора ова траса покривала би веома значајан и битан дио простора за Републику Српску и Србију.

Варијанта  I

Ова Варијанта, у извјесном смислу погодна је  и од интереса за Федерацију БиХ јер је Калесија удаљена 25 километара а Тузла 50 километара од Каракаја, као могућем граничном прелазу.

Варијанта II

Сарајево-Вишеград-Београд у дужини цца 360 километара и за 60 километара је дужа од варијанте I а веза са Новим Садом била би око 440 километара или 153 километра дужа. Од Соколца према Ужицу налазе се свега два значајна насељена мјеста Рогатица и Вишеград, оба у Републици Српској, а од границе па до Ужица у дужини од цца 60 километара нема ни једно насељено мјесто.

Не сумњамо да ће и стручне анализе показати да је варијанта I, у односу на варијанту II,  јефтинија када се тиче изградње а да би била неупоредиво јефтинија по питању одржавања, односно исплативија.

7 КОМЕНТАРА

  1. Nebih da budem skeptičan,ali varijanta jedan varijanta dva razne varijante!!!Znači naplatna kućica će biti u Bg na vodi a za 800 000 evra koje planiraju za trasu mogu napraviti još jedan toranj u Milićima!

  2. Varijanta 3 posle Zvornika ka Bijelini pa preko Race do Kuzmina ili Pavlovica mosta il nekog novoga do Mitrovice. Al ipak mislim da je pametnije da se odradi Bijeljina Banja Luka pa posle povezat dio od Bijeljine do Srbije raca il Pavlovica most nebitno nego Sarajevo vezati. ipak kroz ravnice je mnogo jeftinije graditi a svakako i odrzavati sutra te puteve a povezali bi dvije srpske prestonicu