Четрнаестогодишњи ученик Основне школе „Соколац“ Ђорђе Ковачевић већ нам је познат по свом писаном стваралаштву и бројним литерарним и ликовним наградама. Његова прича „Плането Земљо, како си?“ која је оцијењена као најбоља еколошка прича још једна је у низу потврда талента овог свестраног дјечака.

Наиме, у оквиру обиљежавања Дана планете Земље, 22. априла, Факултет за екологију Независног универзитета Бања Лука је у сарадњи са невладином организацијом „Екосфера“ организовао акцију „Отпадом украси, Планету спаси“. Како је циљ ове акције фокусиран на едукацију и укључивање што већег броја људи, а нарочито дјеце и младих на ријешавање проблематике заштитне животне средине, рециклаже и сепарације отпада расписани су конкурси за најбољу еколошку пјесму, причу и ликовни рад и за најбоље радове направљене од материјала који је сврстан у категорију отпада. Ђолетова прича „Плането Земљо, како си?“ оцијењена је као најбољи рад и објављена је у едукативној брошури „Отпадом украси, Планету спаси.“

– Много волим природу, животиње, биљке и свијет који нас окружује, па ме је ова тема дирнула и заинтересовала моју машту. Када погледамо око себе видимо много смећа, отпадака, прљавштине, и то ме веома гануло. Одлучио сам да све оно што нас окружује срочим у причу, да напишем како ја доживљавам природу, шта она нама даје а шта ми њој враћамо, јер ми њој углавном не дајемо ништа вриједно, а она нама даје све оно што нам је потребно за живот. У том замиљеном разговору са Планетом Земљом покушао сам да своја и њена осјећања пренесем кроз занимљиву и поучну причу, каже Ђорђе.

Његов књижевни првенац, збирка пјесама и кратких прича „У загрљају живота“ који је представљен на прошлогодишњем Сајму књига у Београду добио је позитивне критике. Сав тираж је распродат и како каже још није наишао на негативан коментар. И даље ради и пише, инсирацију проналази највише у породици и свом животу.

– Мој живот је испуњен срећом од рођења до данас. Сматрам да је најбитније бити срећан, а кад људи схвате шта је права срећа и да је живот један, да га не треба трошити олако, инспирација сама долази, видим је у свему. Морам рећи да ми писање много помаже у процјењивању и анализирању људи које упознајем, јер се инспиришем људима из стварног живота. Уносим особине како чланова моје породице тако и пријатеља и познаника. Покушавам да више особа спојим у неку јединствену цјелину која ће одговарати датој радњи. Идеје ми непрестано долазе, размишљам о чему бих могао да пишем, правим редослед, замишљам ликове, пишем њихове особине и тако полако стварам основу за роман који би могао бити готов за годину-двије. Најчеће обрађујем теме везане за љубав, однос људи према животу, а бавим се и питањима како цијенити живот и шта је права срећа. Оптимиста сам у души и волим да преносим позитивну енергију и осјећања на друге како би и други њима били инспирисани, признаје Ђоле.

Ђорђе је одличним успијехом са свим петицама завршио осми разред, а у септембру креће у завршни девети разред. После основне школе сигурно ће уписати Гимназију општи смјер у Сокоцу. За факултет каже још има времена да размисли, мада признаје да га највише привлаче природне науке. Школски распуст ће искористити да помогне родитељима са радовима у домаћинству, за одмор, путовање и дружење са другарима. Неће запоставити ни писање, јер, како је и сам рекао инспирације има, а вријеме не губи. Ми се свакако радујемо његовим новим дјелима.

Рођена 16. јуна 1986. у Сокоцу. Основну школу и гимназију завршила је у родном мјесту. На Филозофском факултету у Источном Сарајеву студирала енглески језик и књижевност. Дипломирала је 2011. године. Запослена у Инфо центру од 2012. године.