Света Гора налази се на сјеверу Грчке, на полуострву Атос и за све православне вјернике има посебан значај, јер је један од најважнијих центара православља на свијету.

Светогорска монашка заједница стара је преко хиљаду година, гдје данас постоји 20 манастира, међу којима је и српски православни манастир Хиландар, који је саграђен на иницијативу Светог Саве. Манастир Хиландар је први српски универзитет, православни духовни центар, средњовјековни град, културно и државно благо Срба. У Хиландару је утемељена српска писменост, као и средњовјековна правна држава и једна од првих српских болница. Ову светињу годишње посјети око 15.000 православних вјерника.

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Господин Хризостом недавно је организовао поклоничко путовање на Свету Гору и Хиландар. У ходочашће на позив Владике Хризостома кренули су и начелник општине Соколац Милован Бјелица, монаси манистира Дражевина Отац Гаврило и Архимандрит Јован, конзул БиХ у Италији Игор Бабић, др Никола Бабић, привредници Милинко Млађен, Војо Лубура, Мирко Пандуревић и сардник начелника општине Соколац, Никола Томић.

Прво одредиште ходочасника који су пратили Владику Хризостома на петодневном путовању био је Солун, главни центар грчке регије Македонија. У овоме граду Владика је студирао на Аристотеловом универзитету, па је своје сапутнике на најбољи начин упознао са историјом, културним и вјерским знаменитостима града који за Србе има посебан значај, јер се у њему налази Српско војничко гробље „Зејтнилик“.

Српско војничко гробље „Зејтнилик“ – Солун | Фото: Н.Томић

Између осталог, у Солуну су ходочасници обишли Аристотелов трг, Бијелу Кулу – заштитни знак и симбол Солуна, Цркву Свете мудрости из 18. вијека у центру града, као и најзначајнију вјерску знаменитост Солуна – Цркву Светог Димитрија са криптом, која датира из времена Византијског царства. Свети Димитрије је заштитник Солуна, а крипта која се налази у склопу цркве је мјесто гдје је Свети Димитрије био затворен и мучен.

Крипта Светог Димитрија | Фото: Н.Томић

Након преспаване ноћи у Солуну поклоници су се запутили ка Светој Гори. Путем од Солуна до мјеста Уранополис које се налази на самој граници са Светом Гором и даље трајектом до светогорске луке Јованица, а одатле даље до Манастира Хиландар.

Према ријечима поклоника у Манастиру Хиландар срдачно су дочекани од стране монаштва и игумана манастира Методија. Како је Владика Хризостом у вријеме свога живота у Грчкој, често боравио у Манастиру Хиландар и другим светогорским манастирима, веома је поштован и цијењен на овој светој земљи.

Света земља – Фото: Н.Томић

Ходочасници су одсјели у гостинском конаку Манастира Хиландар, а у току боравка присуствовали су Светој Литургији, јутарњој, вечерњо, повечерњој служби и ноћном бденију. Игуман манастира Хиландара Методије и Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Господин Хризостом, према ријечима Бјелице, детаљно су информисали поклонике о историји и знаменитостима храма.

Хиландар | Фото: Н.Томић
Начелник општине Соколац поред лозе Светог Сименона

– Манастир Хиландар има историју дужу од 800 година. Саборна хиландарска црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице и у њој се налази чудотворна икона Богородице Тројеручице. Икона „Тројеручица“ је највећа светиња хиландарске цркве, а за њу постоји вјеровање да ју је насликао Свети Лука. Друга велика светиња у храму је мјесто гдје је некада био првобитни гроб Светог Симеона Мироточивог, ту се данас налази саркофаг. Хиландар је познат и по фрескама, које чине посебно благо јер датирају из 13. вијека. Обилазком Хиландара имали смо прилику да видимо лозу Светог Сименона, која је по предањима израсла из Саборног храма када су мошти Светог Симеона 1206. године преношене из Хиландара у Студеницу. Посјетили смо и хиландарску ризницу у којој се чувају најзначајније хиландарске иконе, међу којима је најпознатија икона Пресвете Богородице Путеводитељке из 12. вијека, ту се налази и бибилотека, у којој се према ријечима игумана Методија чувају најстарије штампане књиге, настале прије 1500 година, затим преко 4500 хиљада старих књига. У непосредној близини је црква Сабора Светих Арханђела, а изнад ње пирг Светог Саве, који датира из година 12. вијека. Захваљући Његовом Преосвештенству Митрополиту дабробосанском Господину Хризостому учињена нам је велика част да будемо на овом светом мјесту, поклонимо се души српског православља , и кроз јак духовни доживљај прођемо кроз вијекове, преноси утиске Бјелица.

Посјета карејској Саборној Цркви Успења Пресвете Богородице

Други дан боравка на Светој Гори, како су нам испричали поклоници искористили су да посјете Кареју, духовни, управни и административни центар Свете Горе. Посјетили су и карејску Саборну Цркву Успења Пресвете Богородице, која је најстарија на Светој Гори, а према предањима основао је 335. године цар Константин Велики. У овом манастиру имали су прилику да виде чудотворну икону Мајке Божије –„Достојно јест“ , заштитнице православне монашке републике Свете Горе. Након тога бродићем су обишли западну обалу Атоса, одакле су имали поглед на светогорске манастире и природне љепоте. Преноћиште су пронашли у грчком манастиру Григоријат на самој обали мора.

Следећег дана након јутарње службе и поздрава са монаштвом Манастира Григоријат, предвођени Владиком Хризостом ходочасници се укрцавају на бродић и крећу пут луке Јовањица и Уранополуса и одатле даље у Солун. Приликом повратка у Солун, посјетили су Српско војничко гробље „Зејтинлик“. Ту их дочекује легендарни чича Ђорђе Михајловић, чувар Зејтинлика, који већ пола вијека испраћа и дочекује потомке страдалих на Солунском фронту у Првом свјетском рату. Кажу деда Ђорђе Михајловић дочекао их је стиховима Војислава Илића Млађег који су исписани на Маузолеју… “незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба!”, а након тога је наставио причу о Зејтинлику.

– На Зејтинлику лежи 21.000 бораца, од којих је осам хиљада Срба, а њих шест хиљада почива у заједничокј костурници. Ту су сахрањени још француски, италијански, енглески и руски војници, ал највише посјетилаца има српско гробље. Сваки трећи од четири и по милиона наших ратника није се вратио у своју домовину послије Великог рата. Нема дана да неко од Срба не сврати да ода почаст својим прецима. Ове године је стогодишњица пробоја Солунског фронта па је број посјетилаца већи него иначе. Ово гробље је изграђено на мјесту гдје се налазила Главна пољска болница српске војске и то мјесто звало се Зејтнлик, па отуда и назив овог споемн обиљежја. Мој ђед Саво Михајловић, био је задужен за есхумацију српских војника и њихово премјештање на мјесто гдје се данас налази спомен-комплекс, он је до 1928. године био чувар овог гробља. Након тога мој отац Ђуро преузима улогу чувара до смрти 1961., а од те године сам ја овдје, забиљежили су поклоници говор Михајловића.

Ђорђе их је спровео и до гроба Катарине Харлеј племените Енглескиње, велике добротворке српског народа у Првом Свјетском рату која је водила болницу на дјелу фронта Прве српске армије. Приликом бомбардовања погинула је 7.марта 1917.године, а сахрањена је уз највеће војне почасти. Њен споменик разликује се од осталих у енглеском дјелу гробља, јер се на њему налази крст који су подигли српски официри Допунске команде у знак захвалности за све што је током рата учинила за српски народ.

Код гроба Катарине Харлеј – племените Енглескиње, велике добротворке српског народа

Времешни чича Ђорђе Михајловић, након тога испратио је поклонике у жељи да поново дођу када буде церемонија обиљежавања Стогодишњице од пробоја Солунског фронта.

Након пет дана боравка у Грчкој, поклоници се враћају у своју земљу. Прича је написана захваљујући утисцима које су нам пренијели по доласку. Оно што су нагласили, а што није написано јесте да уколико неко одлучи да путује на Свету Гору и посјети Манастир Хиландар, мора унапријед да се најави Уреду за поклонике Светог манастира Хиландара, а све информације се могу пронаћи ОВДЕ.

Avatar
Рођена у Сарајеву 1987. године. Основно и средње образовање стекла у Сокоцу. Студије новинарства завршила на Филозофском факултету на Палама 2011. године. Новинарску каријеру започела 2012. у ЈП „Инфо Центар“ Соколац у коме задржала до 2014. године. Од јуна 2014. обавља послове самосталног стручног сарадника за односе са јавношћу у кабинету начелника општине Соколац.