Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански, господин Хризостом у суботу, 23. јуна освјештао је земљиште на којима ће бити грађени Храм светог апостола Томе у Жљебовима и Храм светог великомученика Прокопија у Бјелосављевићима код Сокоца.

Митрополит дабробосански је у Жљебовима током своје бесједе присутним вјерницима изразио наду да ће Храм бити на здравље, спасење и напредак свим људима који живе у овом мјесту али и онима који ће пролазити, свраћати у ову светињу и Богу се молити.

– Парче земље на коме се налазимо, гдје ћемо градити храм Светог апостола Томе од данас је Богом благословено. Током боравка у Канади, чуо сам да је у Жљебовима била једна црква брвнара, до 1941. године а онда је запаљена и захваљујући том сазнању прошле године покренули смо иницијативу за подизање новог храма – додао је митрополит Хризостоом.

Парцелу на којој ће бити грађена црква у Жљебовима донирала је породица покојног Илије Тошића.

Након свечаног црквеног чина у Жљебовима, услиједило је и освјештање земљишта за градњу Храма светог великомученика Прокопија у Бјелосављевићима.

Митрополит дабробосански, господин Хризостом је у свом обраћању вјерницима у Бјелосављевићима истакао да је ово историјски тренутак и догађај за сваког од нас, првенствено за мјештане, али и оне људе који ће бити свједоци градње Храма.

– Име Прокопије значи онај који напредује и управо овај Храм треба да буде благосолов за нови напредак народа на Гласиначком пољу и Романији, као и да буде подстрек свима да градимо храмове у славу Божију – казао је митрополит.

Он је још рекао да требамо учинити све да наши потомци буду поносни на нас, као што смо и ми поносни на наше претке што су изградили Студеницу, Жичу и Хиландар.

– Нека буду поносни и они који ће послије нас доћи, наслиједити све што смо постигли и дивити се како смо у тешка времена, можда и најтежа по српски народ, градили Храмове – додао је митрополит дабробосански.

Колико градња Храма за мјештане у Бјелосављевићима значи потврдио је и најстарији међу присутним вјерницима, Миланко Ћајић, који није крио радост и задовољство овим догађајем.

– Ископавања су показала да су срби вјековима овдје боравили, и за нас је овај догађај понос. Ми смо пресрећни што ћемо опет на овом мјесту имати Цркву, у којој ћемо се окупљати, присуствовати молитвама, вјенчањима и крштењима наше дјеце – рекао је Ћајић.

И као што надахнуто рече Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански, господин Хризостом: „Храмови постоје да се вјерници састају у молитви и сједињују као браћа и сестре у Господу.“