Књига путописа “Приче са планина” књижевника Миланка Боровчанина Ромсока представљена је на Сокоцу, а ријеч је, како је речено на промоцији, о правој ризници знаних и незнаних историјских догађаја у вези са ширим простором Романије.

Директор Народне библитеке Сњежана Солдар Маџгаљ рекла је на синоћњој промоцији у овој библиотеци да Боровчанин до сада објавио шест збирки пјесама за одрасле, једну за дјецу, два романа, четири књиге прича и приповједака и један путопис. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Србије.

“Ромсок је рођен у врлетима Романије и своју неизљечиву љубав према чарима издашне природе носи у срцу све ове године, па је већи дио живота провео уживајући у њеној љепоти, која му је у сваком тренутку била на дохват руке”, истакла је Маџгаљева.

Она каже да је овај пјесник пола свог живота провео, газећи као планинар по планинским превојима, долинама и врлетима.

Не желећи да улази у дилему да ли су “Приче са планина” путопис или проза, књижевник Зоран Костић је истакако да је овдје ријеч о правој ризници знаних и незнаних историјских догађаја у вези са ширим простором Романије, простор који обрађује писац у својих шест прича, под насловом “Приче са планина”.

“То је један антропогеографски приступ, какав он досљедно спроводи од прве до посљедње реченице и потврђује да тај приступ оправдава чињеницу да је један од твораца и утемељивача антропогеографије у ту велику породицу свјетских наука Србин Јован Цвијић”, навео је Костић.

Костић каже да га то као књижевника и не чуди, јер, како је нагласио, тај посебан однос према феномену планине, шуме, природе имају посебно српски писци у цијелој европској литератури.

“Не треба ни да вас подсјећам на њих, петовјековне или можда неког дужег периода. За нас је планина била синоним уточишта, спаса, пред моћним завојевачима, тиранима, који су стално насртали на ове планине и на ове просторе”, каже Костић.

Он истиче да је ријеч о некој врсти породичног односа и наводи да су планина, писац и слобода готово породично тројство, што је у свакој од шест прича испољио Боровчанин у својој 14. самосталној књизи.

Костић наглашава да је аутор “Прича са планина” водич кроз вријеме и простор у којем јасно тврди да се историја понавља, посебно у причи “Од Змајевца до Пјеновца”, гдје помиње “спепељена” села у минулом и везује страдање Срба у њима и у Другом свјетском рату.

“Ово је ризница необично драгоцјених података, културолошке и историјске природе и саме природе”, рекао је Костић.

Рецезент књиге Миленко Јевђевић је истакао да су испод самог наслова укоричени литерарни медаљони о планинанма које је писац препјешачио “срцем својих корака и насликао оловком своје душе”.

“Истинске вриједности не иду даље из своје постојбине међу свјетину која притајено вреба прилику да их изокрене и да им се наруга. Зато и писац ове књиге радије другује са овим вјечностима које припадају само планинама-врлетним стазама, небеским врховима, трнком вјетрова, љековитим биљем, бистрим изворима”, навео Јевђевић.

Боровчанин је захвалио публици и браћи по перу, не кријући посебно задовољство што се представљање његове нове књиге дешава у његовом градићу “у романијском гнијезду соколова” и што је, као каже, уприличено на дан Светог Вида-Видовдана када душе косовских јунака и мученика ко зна по који пут јаче заблистају у небеском своду.

Промоциу књиге “Приче са планина” организовала је Народна библиотека Соколац уз подршку соколачког Планинарског друштва “Гласинац”.

Издавач књиге је Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета”, Градски одбор Бањалука, а рецезенти Милица Бакрач и Миленко Јевђевић.