У јами Добрња Југ у Мрамору, код Тузле, на јучерашњи дан прије 29 година погинуло је 180 рудара, који су били најмлађа смјена Рудника Крека, па су јуче породице и делегације рудника положиле цвијеће и одале почаст на мјесту несреће, а рудари су истакли да је ситуација никад гора.

Тог дана, усљед експлозије облака угљене прашине, до које је дошло неправилним минирањем челичне подграде, погинуло је 180 комората, просјечне доби 27 година. Један је само преживио. Прије него што су ушли у јаму, лампе им је дао Бего Смајловић, који се јуче присјетио те трагедије.

“Њима сам издао лампе, а потом отишао кући. Недуго након завршетка мог дијела посла десила се трагедија, а вијест о томе је одјекнула као бомба. Те ноћи свима нам је било тешко, јер смо остали без наше браће”, присјетио се Смајловић, који у руднику ради од 1979. године.

И Смајловић и његове остале колеге данас су разочарани и незадовољни јер нема инвестиција у рудник, сигурност рудара је, кажу, лоша, а обећања се само нижу.

“Рудари Мрамора данас раде крампом, немају широког механизованог чела, које би обезбиједило сигурност приликом извођења радова. Ови рудари данас у изузетно тешким условима остварују производњу од 700 до 750 тона дневно, а с челом би то било 2.000 тона”, изјавио је Зухдија Токић, предсједник Синдиката РМУ Крека, за “Независне”.

Широкомеханизовано чело је недосањани сан рудара у Мрамору, које им је обећано давно. Тендери се поништавају, процедуре понављају, а чела нема још.

“Откопи у руднику Мрамор сведени су на мануелни посао, који је рађен прије 50 или 100 година. И поред тих откопа које радимо и тешких услова, нећемо дозволити, по цијену производње, да дође до угрожености радника у јами”, рекао је Осман Блековић, директор Рудника Крека Тузла, и додао да недостаје рудара јер је све мања заинтересованост за овај тешки посао.

Бајазит Јашаревић, директор “Електропривреде”, казао је да је сигурност у рудницима централно питање и да је дошло до помака.

“Једини одржив концепт је да производимо угаљ тамо гдје имамо механизовано чело. Нажалост, тешко стање у Руднику Крека довело је до тога да три узастопне процедуре набавке чела нису успјеле. Питање је зашто се то нама дешава? Нисмо довољно посвећени свом послу, немамо вјештине комуникације између себе. Процедуре се оптерећене различитим скривеним питањима, а онда у Уреду за жалбе пониште процедуре”, истакао је Јашаревић и додао да се чело мора набавити, а до тада рудари ће копати угаљ на традиционалан начин у сигурнијем ревиру у јами.

Наредни планови Рудника Крека су обнављање механизације на површинским коповима па је у току набавка багера за површински коп Дубраве, те ремонт багера на Шикуљама.