Фото: Дама из романија

У Вишеграду је данас одржан округли сто на коме су историчари говорили о узроцима незапамћеног злочина-геноцида над српским народом 1942. године у Старом Броду. Прије скоро 80 година овдје је страдало 6.150 Срба сарајевско-романијске регије и Подриња.

Стари Брод и Милошевићи су симболи српског страдања током Другог свјетског рата у источној Босни. Усташка Црна легија и муслиманска милиција, уз подршку њемачких и италијанских окупационих снага, од средине марта до почетка маја 1942. побили су више од 6.000 Срба на обали Дрине. Ријетки су успјели да се пребаце ријеке и спас потраже у Србији. Временски период од 77 година учинио је да данас готово да нема живих свједока злочина.

– Није се само ћутало из идеолошких разлога и очувања браства и јединства већ и због учешћа партизанских јединица у омогућавању усташких формација да продру на Дрини и почине злочин о којем говоримо – наводи историчар Предраг Остојић.

Мада је стравичан злочин на обалама Дрине прећуткиван послије Другог свјетског рата, у колективној свијести Срба подрињског и сарајевско-романијског краја сачувана је успомена на уморене Србе, попут легенде да су десетине младих дјевојака радије изабрале смрт у Дрини, скочивши у плаховите воде него да допадну у руке усташа.

– Никада није касно да се бавимо страдањем Срба у Подрињу. Треба да оставимо истину покољењима која долазе, јер злочин никада не застаријева, поготов овако бруталан злочин у Подрињу – истиче историчар Никола Ожеговић.

Тек 2006. године родила се идеја да подигне спомен обиљежје страдалницима у Старом Броду, потом на Дрини ниче и спомен црква, пробијен је и пут из правца Рогатице, а круна напора је спомен музеј с именима убијених Срба.

– Нажалост, ни данас не учимо у мјери у којој би требало нашу дјецу у основним, а поготово у средњим школама, о оваквим злочинима. Међутим, радује ме што након 77 година ми свједочимо освјештању првог музеја геноцида над Србима у НДХ – наглашава Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно”, Бањалука.

Старобродски мученици руком крвника свој живот су окончали у водама Дрине. Требало је скоро осам деценија да се достојанствено обиљежи мјесто страдања. Освештањем спомен музеја у Старом Броду данашње генерације Срба не дају да заборав прекрије незапамћен злочин над Србима, над човјеком.