Фото: СРНА

Двадесетседмогодишња Зорана са Пала истиче да је етномузикологија наука која проучава музички фолклор свих земаља на макро и микро нивоу, као и народну музичку традицију једне земље, региона и континента или се бави посебном културом.

Зорана истиче да се у паљанској средини и даље његује традиционална музика у културно-умјетничким друштвима и изворним групама.

У Средњој музичкој школи у Источном Сарајеву постоји предмет етномузикологија, који јој је отворио видике и био пресудан да бављење овом науком постане њен позив. Према њеним ријечима, етно-музика, која подразумијева обраде и прераде, веома је популарна, а за похвалу је што су формиране и нове групе које се њом баве.

– Традиција, без обзира на све више модерне технологије у данашњем времену, увијек ће живјети – напомиње Зорана.

Крајем септембра, Зорана ће одржати предавање за Интернационално вијеће за традиционалну музику, гдје ће колегама из 37 земаља свијета говорити о етно-пјевању Сарајевско-романијске регије на примјеру женске изворне групе “Планинке” са Пала.

Зорана Гуја потиче из музичке породице. Са три године изразила је таленат кроз дјечије пјесмице, игрице, синтесајзер… На крају је изабрала музику као животни позив. Тренутно ради у Средњој музичкој школи у Сарајеву као предавач.

Издала је књигу “Народна музичка традиција Пала и околине”, која говори о музичкој, вокалној, инструменталној и народној традицији Пала од њиховог првог помена до данас.

– Књига је резултат мог магистарског рада како би широј јавности приказала традицију нашег краја. Био ми је циљ да оставим нотне записе за будућа покољења, те да запишем мелодије које до сада нису обрађиване – истиче Гуја.

Осим књиге, она је урадила и етномузиколошки документарни филм “Свадба -свадбени обичаји на Романији” о тим обичајима током педесетих и шездесетих година прошлог вијека. Зорана наставља серијал документарно-етнолошких филмова, а у плану је приказ “Сијела и мобе”.

Осим етно-музике, која је испуњава, Зорана је и руководилац сарајевских пјевачких група “Дуње” и “Зора” при Културно-умјетничком друштву “Башчаршија” из Сарајева и стручни руководилац за народно пјевање фолклорних ансамбала. Заједно су издали два ЦД-еа традиционалних пјесама БиХ у изворном облику.

– Пројеката увијек има јер сам активна у предавачком и умјетничком смислу. У фази сам завршавања ЦД-еа сефардске, односно јеврејске музике, јединствене на нашем музичком тржишту, који би требало да буде готов до Нове године. У плану су додатни ЦД-ови и синглови које планирам да радим самостално и са групом – најављује Гуја.

Иза себе ова млада талентована Паљанка има многе наступе – на примјер солистички концерт на Палама 2015, те као пратећи вокал на Евровизији 2016.

Гуја има велику подршку породице – оца, мајке и сестре, јер студирање и бављење овим послом изискује много времена, новца, путовања, усавршавања, а без њихове подршке то не би било могуће. Зорана жели да се посвети даљем студирању, а уписала је и докторске студије.