​Знакови и утицаји климатских промјена – попут пораста нивоа мора, топљење леда и екстремне временске прилике – порасли су у периоду од 2015. до 2019. године што представља и најтоплији петогодишњи период у историји мјерења, стоји у извештају Свјетске метеоролошке организације (ВМО).

Концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери такође су достигле рекордне нивое, показује извјештај о Глобалној клими за период 2015-2019, објављен пред самит о климатским акцијама генералног секретара Уједињених нација.

Како се наводи, глобална просјечна температура порасла је за 1,1 степен Целзијуса од прединдустријског периода, а 0,2 степена у периоду 2011-2015.

Извјештај УН пружа јединствену оцјену стања планете под све већим утицајем климатских промјена, уз наглашеност хитних климатских акција.

Када је ријеч о концентрацији гасова са ефектом стаклене баште, показало се да је у периоду од 2015. до 2019. године дошло до сталног повећања нивоа угљен-диоксида и других кључних гасова за готово 20 одсто у односу на претходних пет година.

“Узроци и утицаји климатских промјена се повећавају, а не успоравају”, рекао је генерални секретар Свјетске метеоролошке организације Петери Талас.

“Пораст нивоа мора се убрзава и забринути смо да цхе се нагло топљење леденог покривача на Антарктику и Гренланду наставити у будућности. Као што смо видјели ове године са трагичним ефектима на Бахамима и у Мозамбику, пораст нивоа мора и интензивне тропске олује довеле су до хуманитарних и економских катастрофа.”

Како је навео, важно је да смањимо емисију гасова са ефектом стаклене баште, посебно из производње енергије, индустрије и транспорта.

Током петогодишњег периода 2014-2019. године стопа раста средњег глобалног нивоа мора износила је 5 милиметара годишње, у поређењу са 4 милиметара годишње у периоду 2007-2016, показује извјештај УН.

Наводи се и да се количина леда која се годишње губи на Антарктику повећала најмање шест пута.

Такође, више од 90 одсто вишка топлоте на планети изазване климатским промјенама чува се у океанима, односно океан апсорбује око 30 одсто годишње емисије угљендиоксида.

Међутим, апсорбовани угљендиоксид реагује са морском водом и мијења киселост океана, тако да је од почетка индустријске револуције дошло до повећања киселости воде за 26 одсто.

Како се даље наводи у извјештају, више од 90 одсто природних катастрофа повезано је са временским приликама.

Доминантне катастрофе су олује и поплаве, које су узрочник највећих економских губитака, док су топлотни таласи и суша довели до губитака људских живота, интензивирања шумских пожара и губитка пољопривредних приноса.

Лидери из 64 дрззаве, Европске уније, више десетина компанија и банака, неколико градова и држава представиће планове на климатском самиту.