Фото: Бојана Марковић

Одборници Скупштине града Источно Сарајево, на 23. редовном скупштинском засједању усвојили су извјештај о извршењу градског буџета за првих шест мјесеци ове године од 10.048.485 КМ или 67,50 одсто од плана. Укупни буџетски расходи за протеклих шест мјесеци износе 7.468.087 КМ или 50,17 одсто у односу на план, док су порески приходи око 2,8 милиона КМ, што је 45,51 одсто од плана, а непорески приходи око 1,7 милиона КМ или 67,61 одсто, саопштено је из Скупштине града.

Замјеник градоначелника, Данко Вучетић, у свом обраћању, рекао је да је и ове године буџет Града резултат континуитета и стабилности, те да ће Градска управа наставити одговорну финансијску политику. Осврнуо се на информацију о стању примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите на подручју Града, о којој се највише водила расправа.

– Евидентан је проблем у области здравства на подручју цијеле Републике Српске који се директно манифестује и на примарну здравствени заштиту у локалним срединама. Град Источно Сарајево, иако статутарно није надлежан за рјешавање тих питања, заинтересован је за побољшање живота својих грађана, што укључује и побољшање квалитета здравствених услуга. Настојимо да у буџету обезбиједимо средства која ће помоћи унапређењу здравства на подручју Града, а то смо чинили и претходних година. Из градског буџета у протеклих 10 година за здравствене установе издвојено је 800.000 КМ, од тога највише за болницу “Србија“, казао је Вучетић.

Подсјетио је да је само прошле године набављен апарат вриједан 50.000 КМ, док су ове године набављени аутоматски дефибрилатори за све домове здравља и болницу „Србија“ вриједни 70.000 КМ.

Шеф Клуба одборника СНСД-а, Дамјан Шкипина, рекао је да нису подржали информацију о буџету, јер су имали примједбе на расподјелу буџетских средстава појединим општинама у саставу Града.

– Буџет Града углавном се пуни од ПДВ-а и средстава прикупљених од комуналне накнаде и таксе. Првих шест мјесеци не говори много, а квалитетнија анализа ће бити могућа тек када буде разматран буџет за цијелу годину. Када је у питању стање здравствене заштите на подручју Града, тај сектор треба да буде у фокусу у наредном периоду, јер су сви свјесни у каквим условима раде запослени у домовима здравља, истакао је Шкипина.

Током сасједања расправљало се и о информацији о стању у области запошљавања и реализацији програма запошљавања са освртом на борачке категорије, те је констатовано, да је у наредном периоду кроз уписну политику потребно каналисати одређена занимања и тако усмјеравати људе у области у којима постоје дефицит на тржишту рада.

Шеф Клуба одборника СДС-а, Ненад Самарџија, рекао да ова странка на проблеме у здравству упозорава већ 10 година, а да они до данас нису ријешени. Напротив, постали су још сложенији.

– Оно што је позитивно је да смо добили један квалитетан и савремен објекат болнице и то сви поздрављамо, али објекат није сам по себи довољан, већ морамо имати доста разумијевања и визију како га одржати и финансирати. Грађани Источног Сарајева и даље за сваку озбиљнију интервенцију морају ићи у здравствене центре ван Града или ван државе, што захтијева додатна средства.

Фото: Бојана Марковић

Самарџија је додао да Влада Републике Српске, као и локалне заједнице издвајају знатна средстава за подстицаје запошљавања, али да још нема информације какав је ефекат тих програма.

– Од ресорног одјељена затражили смо да направе анализу и скупштини поднесу информацију о ефектима таквих подстицаја запошљавању, јер је ријеч о средствима која издвајају сви грађани. Када је ријеч о буџету, евидентно је да је он стабилан и континуиран, јер су приходи и расходи годинама уравнотежени. Исказани суфицит од 2.500.000 КМ не показује реално стање буџета, јер је суфицит резултат нереализованих кредитних средстава, која су намјењена пројектима који тек треба да заживе, казао је Самарџија.

На сједници су доносене одлуке о измјени и допуни одлуке о оснивању Аграрног фонда Града. Одборници су разматрали и информацију у области информисања и улоге електронских медија и штампе у процесу развоја демократских односа са аспекта њихове присутности и активног учешћа у раду локалне заједнице за 2018/2019. годину. Заједничка је оцјена да медијски радници дају значајан допринос позитивној промоцији свих дешавања са подручја шест општина у градском саставу.

Бојана Марковић
Рођена 3. јула 1988. године у Сарајеву. Основну и средњу школу завршила у Сокоцу. Године 2015. дипломирала на Филозофском факултету на Палама, одсјек Журналистика, те стекла звање дипломирани новинар. Од 2016. године запослена као новинар у "Инфо центру" Соколац.