Сезона опадања лишћа доноси нам плод који је веома здрав и вриједан када су у питању хранљиве материје, минерали и витамини. С јесени, кестен постаје једна од најчешћих посластица и састојака јела.

Као и други орашасти плодови, и кестен садржи масти, али у пуно мањој количини. Не гоји и садржи витамине који ће одлично дјеловати на организам. Здрава количина кестена на дан, како бисте могли да добијете сва његова позитивна својства, јесте 85 грама.

Овај плод можете да једете скуван, печен или припремљен у чају. У било којем облику осјетићете његов занимљив укус и добити све нутритивне вриједности. Кестен има пријатан и слаткаст укус, највише се користи као десерт, а користи се и као додатак сланим јелима. Брашно од кестена се додаје у паленту, хљеб, бисквите, колаче, супе и сладоледе.

Чај од кестена

Кестење је познато по томе што помаже код пробавних и бубрежних тегоба. Чај од кестена помаже код симптома астме и бронхитиса.

Дивљи кестен за вене

Битно је знати разликовати дивљи од домаћег кестена, јер дивљи није за јело. Без обзира на то, од њега се праве разне тинктуре и креме, јер је и он веома љековит. Дивљи кестен као лијек користи се код проблема са проширеним венама и попуцалим капиларама, код хемороида, болних менструација и увећане простате.

Дивљи кестен у ракији

Код нас се тинктура од дивљег кестена за вене прави са ракијом.

Потребно је:

  • 8 плодова дивљег кестена – осушеног
  • 1 литар јаке домаће ракије

Дивљи кестен нас увесељава чак три пута годишње. Онда када се у рано прољеће почињу отварати пупољци који наговјештавају долазак топлијих дана. У мају се кестен окити цвјетајућим „свијећама” и, коначно, у јесен када с дрвета падају сјајне сјеменке – омиљене дјечије играчке.