Прва епизода омиљене дечије емисије генерације Југословена, а заслугом Бранка и њихове деце, „Коцка, коцка, коцкица“ почела је са емитовањем на данашњи дан, 28. новембра 1974. године.

Бранко и другари „Татататирци“ убрзо су постали саставни део живота сваког малишана и махом због тога свима је остала као најлепше сећање на безбрижне, предшколске дане.

Када је те далеке 1974. године Бранко Милићевић пристао да буде главни глумац, односно водитељ едукативне емисије Телевизије Београд „Коцка, коцка, коцкица“ није сигурно сањао да ће је снимати наредних 20 година, па ни да ће по њој и добити надимак по којем је данас свима познат – Коцкица.

Тим који су чинили Лјубиша Богићевић и сценариста Лјубиша Ђокић припремао се годину дана за снимање, а након 10 епизода, чије је трајење било око пола сата, на место уреднице долази Бисерка Пејовић, која се на том месту задржала све до 1994. године.

Свака емисија је била прича, а може се рећи и свет за себе, пошто су нас Бранко и „Татататирци“ учили о свету око нас, али и о свим оним животним стварима које су нам на само наизглед дечији начин приближавали.

Било да се налазе у природи, у учионици, лабораторији, да причају о загађењу природе, о исхрани, здрављу, Бранко и другари су нам објашњавали зашто је важно да радимо неко ствари попут прања зуба или једења спанаћа.

Кроз емисију су прошле бројне славне личности из света света уметности, музике и филма, али и неколико хиљада малишана, како из Београда, тако и са подручја читаве тадашње Југославије.

Последња пут се позната шпица „У свету постоји једно царство“, која је постала и неки вид химне малишана, појавила се на телевизијским екранима 1994. године.

Иако је 2005. поново започето снимање, емисија није поновила пређашњи стаж у емитовању, те је њено приказивање исте године прекинуто.