Свакоднeвно нам Аница Добра, наша позната и добра глумица, са ТВ екрана упућује ријечи: „Од нас се само тражи нешто што се никада не тражи, а то је да не радимо ништа- да останемо код куће“. Ни у сновима нисмо могли чути вапајне позиве да не радимо ништа, али, ето, и то вријеме донесе. Корона је немилосрдно напала свијет, и богате и сиромашне, развијене и неразвијене; чак је жешће ударила на земље које доминирају у привредном и сваком другом развоју. Пола планете је у карантину. Невидљиви непријатељ не бира жртве, злокобно лебди око нас, насрће изненадно, у свако доба дана и ноћи, пркоси цивилизацији, науку и човјека доводи до очаја, ликује над њиховој немоћи у покушајима да му се на ефикасан начин супротставe, пронађу лијек, који би уништио коријене овог зла. Кажу да ће врхунским стручњацима бити потребно пуне двије године да дођу до вакцине којом би се стало на пут Ковиду -19, што, без сумње, говори о каквој планетарној пошасти је ријеч.

Корона нас је натјерала да чешће помислимо на доброту, племенита дјела, да озбиљније размислимо о бесмислу злих мисли, нетрпељивости према људима који нас окружују и радовања туђој несрећи , покренула у нама, сатјераним у карантине, у кућну изолацију, размишљање о поступцима који доносе радост и срећу човјеку, подстакла на напоре које треба предузети како би се одупријели злу. У ванредним приликама постали смо свјесни да је невоље могуће побиједити уколико се наоружамо вољом и жељом да помогнемо другима, али и себи. Млади људи су већ положили испит из изузетно важног животног испита – хуманости. Окупили су се у волонтерске тимове, свакодневно помажу старим, болесним, сиромашним, не размишљајући да сами себе доводе у опасност. Наравно, има и оних који својим неодговорним понашањем чине пакости себи и другима.

Медији нас свакодневно бомбардују вијестима о пакленој болести, језивом вирусу, често претјерујући у изношењу суморних прогноза, што човјека неријетко води у стресно стање, посебно оне што су затворени међу четири зида. Психолози и психијатри покушавају савјетима да унесу што више ведрине у свакодневицу „заточеника“, предлажући им много тога што би требало да „лијечи“ досаду у изолацији. У тим савјетима, људи од струке, обавезно помињу њено величанство – књигу, често и прије антидепресива и других лијекова за душевне немире. С разлогом, јер није случајно речено да је књига најоданији човјеков пријатељ.

Када вас притисне самоћа, освоје суморне мисли, а то се ових дана често дешава, отворите странице књиге, уђите у други свијет, у простор ослобођен сивила свакодневице. Пратећи згоде и незгоде знаних и незнаних јунака, почнете да живите њихов живот, постављате сами себи питања и на њих дајете одговоре; изгубите, што је веома важно у изолацији, осјећај за вријеме и бриге у њему. Осјетите како вам књига прича оно што можете чути само од вјерног пријатеља, да међу њеним корицама постоји нешто што вам даје снагу да се успјешно браните од самоће, чува од тренутака када човјек може сам себи постати тежак, па и несношљив. Самоћа је, може се слободно рећи, „крива“ што је књига добила нову димензију пажње, коју и заслужује.

У самоћи снажније осјећамо љековита својства књиге, препуштамо се машти и путовањима далеким свијетовима, проналазимо одговоре и на најтежа питања, живимо више живота истовремено, немамо времена за мисли о суровој збиљи. Често и свој живот видиш на страницама књиге коју читаш и , због тога, осјетиш узбуђење које се ријечима не може исказати.

У ово самоизолацијско вријеме враћамо се и давно прочитаним књигама, па и оним које су обиљежиле рано дјетињство. Скидамо са њих паучину времена, неизмјерно им се радујемо, грлимо их као драгог пријатеља. Одједном нам постају изузетно важне, као реликвије. Коримо себе што смо их годинама држали у тами, у најзабеченијем кутку својих домова.

У хаосу изазваним вурусом корона, ноћњим аплаузима са балкона требало би поздравити и библиотекаре, који су одлучили да помогну људима у карантину, пруже им могућност да књигом разбију досаду. Библиотеке нуде бесплатно учлањење, а библиотекари на кућне адресе доносе књиге. Неке су библиотеке, попут оне у Требињу, у свом дворишту осмислиле простор гдје се сами можете послужити књигом. Свакако примјери за похвалу и истицање.

Самоизлоција је по много чему стресна, подиже ниво депресије, али има начина да се изборимо против црних мисли. Читање је једна од љековитих активности у самоизолацији. Оно је, како рече амерички романописац Харолд Блум, „велико задовољство које вам самоћа пружа“.