Драги матуранти,

данас је ваш посљедњи дан у школским учионицама. Нажалост виртуелним. Посљедњих мјесеци вашег средњошколског образовања сте показали завидан ниво озбиљности и одговорности. Вјероватно мислите да су вам украдени најљепши дани школе. Можда и јесу, али успомене на све дјечије глупости и несташлуке вам нико не може узети. Немојте дозволити да вам украду дане и године који су пред вама. Будите вриједни и марљиви, као што сте били у протекле четири године, јер на вама свијет остаје. Ви сте ти који ће својим знањем, трудом и залагањем спријечити будуће пандемије и катастрофе.

Изаберите свој пут, правог нема. Само лични путеви и избори. Слушајте срце (и родитеље наравно). Вјерујте у себе. Међу вама су будући учитељи, доктори, мајстори, пилоти, ко зна – можда и астронаути. Шта год били и шта год радили, људе гледајте кроз чојство, а не кроз титуле.

Пред вама су нови људи, нови градови и неке нове приче које тек треба да се испричају. Младост је на вашој страни. Сретно!

„Збогом оловни војници!
Збогом детињство са кикама
и плавом машном!
Збогом све оно што је било јуче!

Добро нам дошло
све ово што је испред нас!

Није ово час хемије
нити час математике.

Тихо!
Тихо за оне
пред којима се
отвара младост широка!“

Мика Антић