На друштвенима мрежама се недавно појавио мурал Миланка Реновице, функционера некадашње велике државе и једног од најзаслужнијих грађана општине Соколац.

Реновица је оставио неизбрисив траг у развоју Сокоца, али и цијеле Сарајевско-романијске регије и БиХ. Обављао је низ значајних функција у СФР Југославији, од предсједника Савезног извршног вијећа и предсједника Предсједништва тадашње Социјалистичке Републике БиХ до предсједника Централног комитета Савеза комуниста бивше СФРЈ, а био је и савјетник првог предсједника Републике Српске др Радована Караџића.

Тим поводом разговарали смо са Марком Реновицом, првим од породице Реновица у политици након чувене Миланкове ере.

Он сматра да је стрико Миланко, како је навикао да га зове, један од напознатијих грађана Сокоца, а свакако најпознатији од Реновица.

-Задужио је нашу породицу, прославио је презиме и по добру га помињу људи нашег краја. Мислим да је вријеме да се спроведе у дјело идеја и наше породице и начелника Милована Бјелице, да му се одужимо и да добије спомен обиљежје какво заслужују и Миланко и Соколац – увјерен је Марко Реновица.

Последњи јавни ангажман Миланка Реновице било је савјетовање првог предсједника Српске др Радована Карџића.

Па би се могло рећи да је то спона Марка Реновице са Српском Демократском Странком чији је кандидата за одборника на локалним изборима 2020. године

Потврђујући да је то једна од веза, појашњава да је његова породица већ тридесет година дио сипматизера и поштовалаца ове странке. Те напомиње да никада није имао дилему да уколико одлучи да се бави политиком, да то може бити нека друга странка.

Миланко је кроз СК градио своју пословну и политичку каријеру али никада није негирао оне вриједности којих се држи сваки српски домаћин, а које су и дио политике СДС-а. Сахрањивао је своје онако како су то радили и наши преци, поштовао је Српску православну цркву, а и сам је по жељи сахрањен на Градском гробљу Градац, по православним обичајима и канонима. Дакле није то доводио у питање.

Такође није остао у Сарајеву, већ је све оставио доле и дошао у своју викендицу у Сокоцу. Није се политички ангаживао, покушавао је да помогне, да својим ауторитетом посредује и у рату али и у миру.

Марко је истакао да жели да актуелизује градњу споменика Миланку, у циљу изградње једне здраве културе сјећања на људе из даље али и ближе прошлости.

-Још на комеморацији 9. новембра 2013. године, одржаној у општини Соколац истакнуте су заслуге Миланка Реновице и подржана идеја начелника Милована Бјелице да једна улица или трг у Сокоцу понесе његово име. Међутим није најсрећније мијењати већ постојеће улице и тргове, а ни потомци који живе у Чешкој нису жељели да ова одлука донесе било какве подјеле или негативне реакције. Зато се чекало да се изгради нова улица или простор који би био прикладан за споменик – појашњава Марко Реновица.

Каже да сада мисли да има простора да се подигне један трг са спомеником у близини садашње гимназије, у улици која се гради и која носи назив 9. јануар.

-Лијепо би било да тај простор нове градње и ширења Сокоца добије трг са спомеником. Сматрам да је то прикладно и због тога што је управо Миланко заслужан за оснивање соколачке гимназије 1961.године. Пошто садашња гимназија дијели свој простора са средњошколским центром Св. Василије Острошки, а планирана је градња модерне зграде Гимназије која може да понесе Миланково име- предлаже Марко.

Истог мишљења је и начелник општине Соколац Милован Бјелица. Он наводи да је Миланко у току своје политичке каријере иницирао и подржао низ пројеката који су значили развој тадашње БиХ, а посебно Сокоца и Сарајевско-романијске регије.

Слијева: Раиф Диздаревић (предсједник БиХ), Миланко Реновица, Никола Стојановић, Тито, Јован Беатовић (предсједник општине Соколац), Славиша Вуковић (секретар Општинског комитета Соколац)

Захваљујући њему Соколац је постао центар дрвне индустрије, развијала се текстилна и машинска индустрија и пољопривреда, а заслужан је и за отварање Радио Романије и још низ садржаја у Сокоцу и регији.

-Захваљујући Миланку Реновици соколачка села добила су асфалт, струју и воду, а највећи успјех његове политике је одлука да магистрални пут Сарајево – Београд иде преко Романије иако су неки лобији заговарали другу трасу – сјећа се Бјелица.

Те додаје да ће у Градској кући Соколац, у склопу Музеја Гласинца и Романије, легат Миланка Реновице представљати изузетно репрезентативан и важан дио.

Академија ликовних умјестности

Причу о залагању и успјешности Миланка Реновице употпуњује и свједочење наших умјетника, који истичу да је захваљујући Миланковим напорима формирана и у садашње просторије смјештена Академија ликовних умјетности у Сарајеву.